Srpski književni glasnik

176 Српски Књижевни Гласник.

зида. Широм целога мора јурио је нови вихор и подижући се и спуштајући беласао се у помрчини својим запенушеним врховима. Ветар је, рекао би, побеснео, острво је већ унапред дрхтало и јечало. Са дна, као бледе авети, искакало је на заравни огромно камење, које је годинама у дубини лежало.

Вихор дојури баш у оном тренутку, кад Дијац искочи кроз прозор. Одмах га вода запљусну, заглуши и обори... Неколико секунада лежао је он онесвешћен, а изнад њега витлало се нешто огромно, дивље, љутито...

Кад се хука мало стишала, он отвори очи. По небу су јурили црни облаци, без просјахивања, без одређеног облика. Пре се осећало_ но што се видело кретање тих црних кула, које су тако неодољиво јуриле на запад. А у даљини опет се дизало нешто невидљиво, али страшно, и тутњало потмуло, опако, непрекидно...

Само су камени бедеми тврђаве стајали чврсто и мирно у сред овог општег комешања. У помрчини могла су се назрети уста топова што су из мазгала вирили. Из удаљене касарне, кад тренутно мало одујми хука, допирали су звуци вечерње молитве. Добош залупа да се војници враћају у касарну. Рекао би да се тамо, иза зидова, сва тишина закључала. Свећица у његовој кули сијала је тихо, без треперења.

Дијац устаде и као премлаћено псето пође тој светлости... Не, море је лажљиво и страшно. Он ће ући у своју ћелију, углавиће решетку, лећи ће у угао на своју постељу и заспаће тешким, али безопасним сном заробљеника.

Само се мора решетка смотрено ,наместити, да не би. стража опазила. Још могу помислити да је хтео ове бурне _

ноћи да побегне... Не, он неће да бежи.. На мору чека смрт... Он се ухвати рукама за зид, подиже се до прозора и застаде.

У собици је било пусто и према спољашњој хуци мирно. Тиха жућкаста светлост из фењера падала је на зидове, на угажени под, на постељу, што је била у крају. Изнад узглавља,

дубоко урезан у камен, видео се натпис: „Хуан-Марија-Хозе-

Мигуел-Дијац, бунтовник. Живела слобода!“ Ро АНЕ

И свуда по зидовима видели су се ти исти натписи, и . 44 крупни и ситни, и дубоко урезани и једва обележени: „Хуан-

[и М

Мигуел-Дијац .. Мигуел-Дијац...“, и цифре.

о аса

Мо ваља. оса о => =.