Srpski književni glasnik

ПРОЛЕТЊЕ ВОДЕ. _ | 179

зИЦИ, кроз. модрикасту пругу стадоше гомилицама промицати || бели праменови дима. Звук се није чуо, само што су се уско“ · _ мешани праменчићи дима појављивали и гасили, и чудно ожив_љавали пусте кланце. С мора, као одговор, с треском рикну | топовски пуцањ, и кад се сав дим сталожи на светлуцаве та_ ласе_ — опет се све утиша. И обала и море ћутали су.

| Официри се згледаше.. Шта значи та непојмљива жи_вост на позицијама и урођеника 2... Је ли то одговор на питање о судбини бегунчевој 2,.. Или просто случајно при| пуцавање услед изненадне ЕБ

Одговора није било.

Светлуцави таласи загонетно су се смешили, с на _ обалу острва, и с хуком разбијајући се о камење..

у Е ВЛАДИМИР _КОРОЉЕНКО. (С руског превела С. Ђ. Г.)

ПИРОЛЕТЊЕ ВОДЕ.

ХХМ · (8)

ице на дланове, он узвикну тужно и потмуло: а јЕ волим безумно!“ Душа му се сва зарумени као угаљ са кога [се отро једним дахом нарасли слој мртвог пепела. Тренутак...

и он не могаде више да разуме како је могао седети поред 38: ЈЕ. поред ње! разговарати са њом и не осећати да обожава _ последњи крајичак њена одела, да је готов, као што се изра| (укавају младићи, кумрети крај њених ногу. ~ Последњи састанак

за мишљао са развејаним власима, у сјају звезда : видео ју је, _како седи на клупи, како одједном баца шешир с главеи гледа га тако поверљиво... и узбуђење .. и жудња за љубављу | га целим телом. он се сети руже коју је већ други

12»