Srpski književni glasnik

180 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

бола. Он већ није више ни о чему размишљао, ништа није. разумевао, рачунао, предвиђао; одвојио се од прошлости, скочио је у напред : са монотоне обале свога усамљенога, момачког живота јурнуо је у весео, моћан поток што ври — и неста туге, и он неће више да зна куда ће га тај поток изнети, да ли ће га о стену разбити! То не беху више тихе воде Уландовске романсе што га још скоро успављиваху... Ово су силни, ненадмашни таласи! Они лете и скачу напред и он лети са њима.

Узе лист хартије и без прецртавања, скоро једним потезом пера написа. >

„Мила Ђема!

Ви знате какав сам савет узео на себе да испоручим вама, ви знате шта жели ваша мати и о чему ме је она молила — али ви не знате, и ја сам дужан да вам сада кажем: да вас ја волим, волим свом страшћу срца што први пут воли ! Овај пламен се разгорео изненада, али са толико снаге да ја немам речи! Кад је ваша мати дошла код мене и мо. лила ме, он је тек тињао у мени: јер бих ја, као поштен човек насигурно одрекао да испуним њену поруку... Исповест коју ја чиним сада јесте исповест честита човека. Ви треба да.знате

с ким имате посла — и неспоразума не сме бити међу нама. Сами видите да ја не могу да вам дајем никакве савете... Ја вас волим, волим, волим — и ништа више ја немам ни у

души ни у срцу !! 4

Дим. Сањин.“

Савивши и затворивши писамце, Сањин је хтео да зазвони по собара и по њему да. пошље.., „Не! незгодно је... Преко Емила Али ићи у радњу, тражити га међу осталим помоћницима, такође је незгодно. Осим тога, напољу је већ мрак, и он је, сигурно, већ изишао из радње.“ Размишљајући тако, Сањин метну шешир и изиђе на улицу, зађе за један угао, за други, и на велику своју радост виде пред собом Емила. Са торбицом под пазухом, са завежљајем хартија у руци, одушевљени младић журио је кући. <

„Не каже се узалуд да сваки заљубљен има своју звезду — помисли Сањин и позва Емила. У

Овај се одмах окрену и притрча му. Сањин му не даде да се одушевљава, него му објасни коме ће и како предати писмо... Емил га је пажљиво слушао. |

-