Srpski književni glasnik

~

194 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

страшан, и убијајући без милости. као у другим биткама, док око њега крв прска у млазевима.

Убивен, његово име — славно или не — остаје честито. Прогнаник или не, он умире срећан, у сваком случају, што је свој живот и све посветио Светом Месту, које га је од малог веселог дечка учинило човеком и свим.

Његова удовица и његови мали сачуваће његову успомену, земља ће бити лака овом верном детету тамо где ће благи ветар Отаџбине, у наборима славе, дрхтати као застава сва задахнута Њоме.

Пол ВЕРЛЕН. (С француског превео Е. Н.)

ГРАФИЦА РОЗЕНБЕРГ И ЊЕНИ „МОРЛАЦИ“.

(2) По повратку у своје село, стари Нарзевица нареди снахи да запали луч „којим осветљавају колебу“, да изнесе на сто половину печена јагњета, „остатак синоћне вечере“, неколико главица бела лука, „омиљеног зачина сваког морлачког јела“, и, најзад, велику зделу кисела млека, „красног напитка“, којим су овога пута заменили вино: на гозби код Гопоснића пило се и тако и сувише. Док је искупљена породица полако вечерала, Перван настави корити свога сина: — „Твоје држање. у Топоснићевој кући, Жервасе, било је одвећ дрско: не приличи млађима да чине замерке својим старијима. Ја сам загладио увреду коју си ти нанео Марковићу, али да је он имао онолико жестине колико си је имао ти, потоцима би потекла крв тамо где треба да влада само игра и уживање. Прија-. тељски дом није место где се показује. мушка одважност, сине... Ти дугујеш поштовања свима онима који су, као Мар. _ ковић, храбро одбијали нападе непријатеља Отаџбине. Ни ти, | кад будеш стекао то поштовање, нећеш допустити да ти на- 1 носе увреде људи млађи од тебе.“ На те прекоре Жервас не одговара. ништа. Он је по-· гружен, утонуо у своје мисли, и само понекад дубоко уздахне. Стари Перван гледа га неко време, забринут и сам, па се затим дигне од стола, јер је већ час кад треба отпочинути.