Srpski književni glasnik

196 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

позлаћеног жутог бакра. Сабља и пиштољи блистају се на сунцу. Своје брке лепо је усукао, а са избријаног темена бије га по врату оплетен перчин црне и сјајне косе. Тако накићен, Жервас изгледа још лепши стасом и одаје сву своју поноси. тост и слободу. На прекрасном дорату свога оца он лети у село Топоснићево: чак нема времена ни да запева путем,“

Кад је стигао у близину Топоснићеве колебе, Жервас срете на путу једну девојку где носи ведрицу воде са оближњег потока. Познао је одмах: то је била Јела. Скочио је с коња и, без оклевања, изјавио љубав својој лепој. Питао је хоће ли поћи за њега.

— Жервасе, одговорила му је она, ти ниси први

човек који ми је тако говорио, али ми се нико није свидео као ти. Незнам да ли ме отац обећао коме: изгледа

ми да Марковић жели да ме проси. Али се не бој, Жер-

васе; шаљи одмах просце: примићу чашу вина и јабуку којом ће ме даровати. Ако мој отац буде одбио јабуку, скупљај браћу дивере, рођаке и пријатеље сваше и просце“ па ћеш ме отети кад будем ишла у цркву.

Пресрећни Жервас извади јој свој први дар: нож од по- ;

јаса и два лепа паунова пера. Јела му даде везену мараму, и он, пијан од усхићења, скаче на коња, пали своја два пиштоља више себе у ваздух, полети у трку, као муња, ла јави радосну вест старешини Нарзевица.

Сутра дан зором, просци се појавише пред Первановом колебом. Цела се породица спремила да их дочека. Гозба почиње, али гости још незнају зашто су позвани. Први међу

њима, достојанствени Морвица, обраћа се Первану лепо би-

раним речима: — „Реци нам, Нарзевица, каквим си нас поводом сазвао данас код себе, 6 наш добри старешина и очер Да ли се хајдуци нису појавили у близини твога дома Чак и кад би они хтели узети само твоју најгору овцу, удари» ћемо на њих и растерати их... Да није име Нарзевица когод

увредио, било увредивши тебе, било увредивши кога од твоје.

децег Наше оружје и наше мишице увек су спремни да те освете... Или си нас можда позвао да просимо девојку твоме доброме сину Жервасу, који ће нам у својој деци дати праведне старешине, да управљају нашом децом као што си ти управљао» Говори: наши су коњи на твоме прагу, пут је увек отворен

пред нама; имај вере у нама и ми ти се кунемо да ће храбри.

младић имати своју лепојку“.