Srpski književni glasnik

198 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

што ми тражите кћер за младога Нарзевицу. Али дајући вам Јелу, ја је губим за себе, губим корист коју сам имао од ње у својој кући... Шта ми дајете за моју Јелу >“ Просци му веле да цене не знају ; он, који јој је отац, - који је познаје, знаће то боље. Топоснић не пристаје, већ их пита шта му нуде па ће они по његовом одговору видети да ли је задовољан откупом. — Лепо, вели Ловрић; ти знаш да се за девојку ретко кад даје више од десет цекина. Јела нема цене, и ја доносим за њу од богатих Нарзевица педесет златних цекина, лепо одбројаних у овој кеси. ЈЕ И Ловрић извуче кесу из појаса и звецну њом по-

бедоносно око целог стола. Све званице запљескаше рукама и весели жагор испуни колебу.

Топоснић се показа задовољан. Рече гостима да се утишају, узе у једну руку кесу, другу руку пружи Ловрићу и обећа му да ће Јелу одвести здраву Нарзевицама. —. „Кћери, рече затим, спремај се да ускоро промениш господара: Жервас Нарзевица биће ти муж“

Док се у обадве сшарешинске куће чине припреме за свадбу, Перван Нарзевица нема мира. Нека потајна слутња узнемирава га; узалуд гони од себе помисао на Марковића, мрачног, јетког и одважног такмаца Жервасовог. Он је забринут, јер не може да заборави њихову кавгу и страхује да приморски убојица не спрема какву несрећу. Сећао се добро своје сопствене женидбе, отмице лепе Анке и пораза Сидранићевог; нису му могле изаћи из памети гробови побијених сватова на друму код Имоског, у Дрвенићу, код Закучца, крвава битка око лепе Вукосаве. Зато, једнога јутра он појаши коња и, кришом од Жерваса, упути се Топоснићу.

Нађе га у средини његове деце, у друштву једног пречасног калуђера који ту скоро беше дошао из Русије. Видећи Первана Нарзевицу погруженог, Топоснић га разуверава: никад му Марковић није тражио Јелу; не може полагати ни: какво своје право; нема разлога страховању. У осталом, Марковић је оставио Морлакију чим је чуо за рат између Руса и Турака: „ратоборни занос букнуо је у њему, те је отишао да потражи славе са једном четом храбрих Есклавона |[Србај коју је одвео у помоћ браћи Русима против заједничког непријатеља“. Никакве опасности нема од његове стране. —