Srpski književni glasnik

ГРАФИЦА РОЗЕНБЕРГ И ЊЕНИ „МОРЛАЦИ“, 199

„Хвале је достојна, Перване, твоја мудра смотреност: обазривост је твоме духу оно што је штап твојој старости; али знај да овога пута можеш ићи без бојазни“.

Перван, утешен и умирен, са задовољством остаје да руча код свога пријатеља. „Био је врло радознао да дозна што опширније о Русима, за које је једва био чуо по имену(!) Чудио се тако давнашњој братској вези између Срба и Руса, па је желео да му кажу што из историје ова два народа“. Топоснић, који је био писмен и важио као ученији, извињавао се својим рђавим памћењем; али ту је калуђер, који све много боље зна и који ће умети много боље озјаснити.

Пуних дванаест штампаних страна, „док се јагње окреће на ражњу уз ватру и док жене секу купус“, калуђер излаже историју Славена, — Срба, браће која су напустила Русију јер им је тамо било хладно и јер се неплодна земља била пренаселила, — и Руса, браће која су остала верна земљи. И једни и други патили су од туђинских господара, али данас једна генијална жена, Велика Катарина, „част човечанства и божанство Есклавона“, „бриљант који улепшава небо и привлачи погледе становника васцеле Земље“, Велика Катарина, којој је и посвећена цела ова морлачка драма, ослободиће и ујединиће два братска растављена народа.

„Катарина је жена, али од жене она има само дражи нежну осетљивост, и ништа више. Она може да развиј љубав и да створи бол; она осећа и дубоко жали ја који не може да спречи. Видео сам је својим рођени очима, овим истим којима гледам вас: њена круна и ње скиптар уливају мање поштовања но што оданости и по. верења изазива љупки израз њенога лица. Живи Катарино! О кад би могла живети бесмртно као што ће жи· вети твоје име! Одагнај варваре који својим безакоњем и својом свирепошћу каљају леле крајеве које сунце већ обасјава својим првим зрацима! Распростри нашу веру, наш језик и твоја доброчинства све до планине Старнаре! Ми ћемо бранити од непријатеља њене пролазе. Једнога дана ми ћемо их прећи да поздравимо нашу браћу у равницама с друге стране: измењаћемо с њима наше кћери, оне ће васпоставити старе везе. Поред огња, у нашим колебама, певаћемо заједно старе песме наших храбрих очева. Они ће нас учити песмама где се слави твоје име и сви наши честити Морлаци узвикнуће тада: ЖИВЕЛА БЕСМРТНА КАТАРИНА! предмет љубави свога народа, ужас варвара, божанство целе земље!“