Srpski književni glasnik

КЕ РА ИК

"А 1 8

204 Српски Књижевни ГлаАСНИК

зато напустили свој традиционални живот. Увек остају донекле __ горштаци и сточари. Богати у стоци, они имају своје пашњаке; једни лево од Лима: на Бјелашници, на Црном Врху и у обла. сти Шишке на црногорском земљишту; а други десно од реке: | на Смиљевици у области Крчева. Сасвим као у брдима, свако село горе има своје „катун“, који се данас раштркава у „станове“. Стока станује на планини скоро целе године, она се ; обично догони кући само за време пролећних месеца, и враћа 4 се горе чим се косидба сврши. У опште, само крупна стока проводи зиму у доњим селима. а У центру котлине, Беране се пружа на ивици прве алувијалне терасе на обе обале Лима: десно, једна дугачка муслиманска улица, —- лево. мала мешовитог типа, са великом 3 пијацом и надлештвима. Недавно, 1862 године, Беране је по- Ј стало од једног трговачког предграђа, које се појавило у бли. зини турске тврђаве. Муслимански трговци долазили су нарочито из Црне Горе, а Срби из Пећи и Призрена. Средиште је живе трговине, али много ометано затварањем црногорске границе. Беране са својим широким улицама, са новим ку- | ћама, од којих су многе од камена, са разноврсном ношњом, има изглед једне варошице, правилнијег типа, не тако застарелог као што су многе вароши Санџака, показујући већ доста сличности са овом или оном црногорском варошицом.

Доњи Лим. Два елемента се разликују у овој дугачкој, угнутој траци коју образује долина Лима испод Бијелог Поља. Прво, само дно долине, низ издужених малих „лука“, које одва јају кречњачке резе све краће што се ниже спушта; њих заузима кукуруз, дуван и жито, насеља се ређају, групи- су сана у малим „махалама“ на њиховим ивицама. А друго, од прилике 3—500 м. виша једна врста широке терасе, која местимично обухвата скоро сву ширину улегнућа. Ова горња зона, економски привезана за прву, има своја сопствена имена | Ја (Скендерија, Комаран), у свему онаква као доња зона (Горња »

ГИ поред јако појачаних такса, Берански Крај ипак и даље исхрањује житом скоро половину Црне Горе (Васојевићи, Колашин) и извози ка Подгорици највећи део своје крупне стоке, својих свиња, своје : шљивовице, док ситну стоку шаље скоро сву на Митровицу, у правцу _ 23 Солуна. у