Srpski književni glasnik

НОовопАЗАРСКИ_ (САНЏАК. 205

__и Доња Жупа, Иване, и т. д.). Његова десна страна, не тако __ пошумљена као западна, сматра се за најплоднију: у осталом а то је с те стране где је и највише развијена: кречњаци су Е. се повукли даље и силазећи ка дну долине често се извршава под видом „спечја“, која су нарочито типична на југозападној ивици Пештера (Иванска планина, Гиљево). На Северу __ кречњаци ближи Лиму завршују се великим вертикалним стр5 менима, чија се белина примећује врло далеко (Садовник, __ Златар). Још даље на Север, кречњаци не појављују се друЕ гојаче изнад ове терасе него под видом усамљених брда (Бањско Брдо, Бич). Кукуруз, али нарочито жита као пшеница, доспевају до ове висине на 1000—1190 м. и са ражју и хељдом остављају трави врло незнатно место. Најзад, шуме допуњују физиономију ове зоне углављене између висоравни стеновитих на Западу и травних на Истоку: сама шума узима сасвим други изглед него што изгледа на висинама суседних __висоравни: у место буковине, брезс, јеле и борова, ту су ·_ храстови, који су овде главна врста дрвећа, проређена шумска __формација са мирисним жбуњем и бусењем кад је земљиште _ кречњачко. Ораси у врло великом броју још јаче истичу _ физиономију својствену овој великој бразди, која, прелазећи __ целу земљу без разграњавања, свима својим цртама изгледа да __је као неки случај природе, толико су контрасти уочљиви.

| Становник овде има свој говор, своје сопствено одело, _ као и свој тип села; тај тип, под утицајем система својине, обележава очевидни прелазак између раштрканости сточарског типа висија и типа јаче груписаних ниских долина. Како земљо__делство све више заузима место пашњака, и како, с друге __стране, овде недостаје простор, фамилије обделавају најКе положаје и збијају своје куће у малим групама или

1 Њихова пмена су веома изразита (Бродарево, Бјело Поље, При-