Srpski književni glasnik

206 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

ћају да је око Х! века басен Лима: био центар државе Немањића, и у исто време као нека стаклена башта где се развијала цела једна цивилизација од које се још данас налазе поређани трагови с једног краја на други крај долине (манастир Бања, Милешево, Давидовац, црква Св. Николе, Св. Петра у Бијелом Пољу ит. д.).- Ове вароши нису тако испредвајане на одвојене махале, као што су то вароши висоравни, већ, или се издужују као улице (Пријепоље, Прибој), или силазе са какве терасе збијене у облике лепезе (Бијело Поље). Изгле: дају као да су утопљене у зеленилу и већ уочљиво црвенило појединих кровова од ћерамида увесељава тамну масу других дрвених кровова. Ни једна од ових вароши не изједначује се по важности са Плевљем и Новим Пазаром. Њихови басени су сувише мали, сувише уски, а стешњавања сувише дуга и дивљачна. Нема правог саобраћаја, у уздужном правцу, осим између Пријепоља и Прибоја. И привлачни утицај ових малих вароши једва да прелази узвишену ивицу високих, суседних висоравни.

Доњи Колашин и Бихор.

Налазећи се с једне и с друге стране долине Лима према Бијелом Пољу, ова два мала краја одговарају угнутој и влажној зони која обележава распрострањеност шкриљаца на јужној ивици високих, кречњачких висоравни. У непосредној зависности од долине Лима, они су без свога сопственог центра, и у овом случају то је Бијело Поље.

Мада се на Западу простире до области Кричка и прелазећи на север на кречњачку висораван чак до Матаруге, крај, означен под именом Доњи Колашин, обухвата поглавито са масом Стожера мали басен Вранеша, одвојен од долине Лима са дугачким гребеном Лисца (превој Мокрог Дола 1026). Кречњаци се појављују тек на крајњем северу, у прочељу долине, стрменима изнад шкриљаца (Коврен). Сам Стожер посматран са севера, приказује се као једна велика маса

шкриљаца, придржавајући на себи острво од сивог и пепе-

1 Ст. Новаковић: „Орпски проблеми“: „Агећју Шг зјамзеће РЋћПОЈогле“, Ветпп 1912, Ва. 39, р. 211.

г Према народној традицији, 70 манастира су се ређали уздуж Лима од Гусиња до Вишеграда, Хиљфердинг, стр. 220,