Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД. . 225

нална жена, помирено сноси и продужује несрећну везу; Феђа, ДР одан и индивидуалан карактер, буни се и хоће да је _ прекрати. Али и ако Феђа осећа и не подноси лажан поке = ложај свој и своје жене, он нема снаге за велике и одлучне | подвиге ослобођења. И зато он заборавља на све и на себе У распусном веселом друштву, у коме се — одвећ касно _ срео са својом истинском избраницом, лепом Циганком Машом. И Лиза воли другога, само, спутана обзирима друштвеним и

| према Виктору Михајловићу Карењину, другу Феђином. Поред _ свих разочарања Лиза моли Феђу да се врати кући Да ослобели своју жену и омогући јој другу срећнију везу, Феђа се “ потпуно повлачи: немогући да прими на себе инсценисану _ комедију развода брака, са свима недостојним условима које закони и религија за тај случај постављају, Феђа се решава у "на самоубиство. Али, у последњем тренутку, када немајући храбрости за тај одсудни чин Феђа у очајању баца из руку _ револвер, у собу улази Маша, и саветује му излаз много простији. Као Рахметов, јунак у Достојевсковом роману „Шта "да се ради:'“, Феђа ће удесити привидно самоубиство: по_ слаће опроштајно писмо жени, оставиће своје одело на обали __ реке, и нестаће исто тако потпуно као да је нестао смрћу. И _ Феђа је доиста тако нестао, продужујући живот своме лешу, и нестао би, за оне за које је требало да нестане, за увек, __да једнога дана, случајем — једним од оних многобројних слу"чајева који опредељују цео развој ове драме — несмотрено, = У пићу, не открије своју тајну. Лиза, Феђа, и Лизин други С _ муж Карењин долазе под суд, пред којим Феђа моли Лизу __и Карењина за опроштај што их је унесрећио, затим, на · бесмислена формалистичка питања истражног судије, изго_ вара своју оптужбу друштвеног правосуђа: „Пишите, вели _ он, на протоколу судском. Бар ће први пут у протоколу бити _ забележене паметне човечанске речи. Живе њих троје : ја, _ он, и она. Њихови односи су врло сложени, борба је то из_ међу зла и добра, једна душевна борба, о којој ви немате појма. Та се борба свршила решењем које је решило све. Сви _ смо умирени. Они су срећни, по добру ме се сећају. Ја сам у у _ своме пропадању срећан тиме што сам учинио што је тре_бало. учинити, што сам ја, пропали човек, остгвио сам живот, да не бих сметао онима који су добри и пуни живота. И тако | 15