Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ 239

„АЛБАНИЈА И ЊЕНЕ ГРАНИЦЕ“. — Једно од на:замршенијих и најопаснијих питања у садашњој балканској кризи јесте вештачки створено „албанско питање“. Обележавање, разграничавање Албаније, која није чак ни „географски појам“, даје највећих тешкоћа европској дипломатији. О том питању се у штампи пасало доста, ала без знања и обавештења, на памет и пристрасно, како се те ствари обично раде. Нико није боље поставио албанско питање и определио праве границе Албаније но Г. Гастон Гравје, који је географ по струци, и који је у два маха путовао тим спорним крајевима, у лето 1912, и јесенас, заједно се српском војском до Призрена и Ђаковице. Свој озбиљан, скроз научан чланак, врло објективан и исцрпно документован, „Албанија и њене границе“ („Г' Ађаше е 5е5 Штпез“). Г. Гравје је објавио у двема последњим свескама „Ке Кеуце де Рап5“. Г. Гравје је тим чланком не само учинио велику корист праведним тежњама Србије и Црне Горе, но је дао најбоља и најтачнија обавештења страним политичарима и научницима који претресају то отворено питање. Х

ЈЕДАН ПРИЛОГ АРБАНАШКОМ ПИТАЊУ. — У маси литературе о Арбанији, врло различите вредности, која се последњих дана, поводом политичких догађаја на Балканском Полуострву, јавила, велики је број књига и тенденциозних брошура сум: њиве вредности. Констатујући ову књижевну болест, наводимо једну књига о Арбанији од некаквог Др. Д. Клементија, под насловом „Један прилог арбанашком питању“ (Еп Вешаг 21т ађашвзећеп Егасе, 1913 Млеп ипа Герла, 80, страна 32), која је типични представник такве литературе. Е.

= БАЛКАНСКЕ ПЕСМЕ. — Познати чешки песник Јан Рокита "(Адолф Черни) написао је, поводом последњих догађаја на Балкану, низ лепих песама, које је штампао по разним чешким часописима. Известан број од њих (2е „2Љрсуп Ба апзкусћ“) изишао је у прашком „Везедц Сази“ (бр 47, 49, 51, за 1912). Некоје од тих песама тичу се специјално Срба („Мако Јисо"ујси«, „2мопу,“ „Опоуе )“

„АЛМАНАХ ЧЕШКИХ ПОЗОРИШТА.“ — Врло добро уређивани прашки часопис „Позориште“ („Глуафо“) дао је као своје издање и ове године „Алманах чешких позоришта („Аптапасћ сезкућ Фуаде!“, 1913, 120, к. 2, 185.) То је осма година тог „Алманаха“. То је укусно израђена књижица у којој је календар са кратким књижевним одељком и великим информационим делом о свима позориштима у Прагу и главним позориштима на Словенском Југу. Уз податке о управи, глумцима и репер-