Srpski književni glasnik

НА ОДО КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

ПЕЉЕРА ЉУЋБАВ.

У великој бечкој кавани састајало се нас неколико Дал-

матинаца сваке вечери. Неким случајем западе међу наси

једна стасита бановкиња, те од прве вечери предсједаваше

__нашем столу. '

'

До касна у ноћ стајали бисмо и чаврљали о свему и свачему, док неком на ум не паде да сваки од нас приповиједа о својој љубави, сваки своју вечер, како на кога ред дође.

Прва је госпођица започела, али њезина приповијест не бијаше о једном изабранику, она је причала као да чита из какова дневника, гдје на свако десет редака наилазимо на једно ново име, на једну нову љубав.

„Тако сам ја љубила“, завршила је касно у ноћ, „и све што ми остаде од љубави толицине, остаде ми два албума пуних пјесама, пуних заклетава. Па кад гдјекад по њима пролистам, изникну ми у срцу тужне и веселе успомене о љубави без љубави, и листам мирно напријед. Али кад дођем на

_ страницу гдје ми неки обожаватељ, пјесник, остави своју

%

успомену, два ретка: како дошло, тако прошло ! не могу се никада од смијеха уздржати. ИМ то је моја „најљепша љубавна успомена“. | 16