Srpski književni glasnik
у 7 |
, А
б 3 " , јр | |: ;
:
~
ЕН г ДиИАЛлОЗИ 249
Фарфарело. — Царевину, велику царевину за коју се вели да ју је сањао једне ноћи Карло У
Маламбруно. — Не.
Фарфарело. — Да твојој пожуди приведем жену, упор. нију од Пенелопе>
Маламбруно. — Не Мислиш ли зар да би ми за то
био потребан ђаво2 Фарфарело. — Части и срећу, таком угурсузу као што си2
Маламбруно. — Пре би ми ђаво био потребан кад бих хтео ствари супротне тима.
Фарфарело. — Шта заповедаш онда од мене2
Маламбруно. — Учини ме срећним за један тренут.
Фарфарело. — Не могу.
Маллмбруно. — Како не можеш»
Фарфарело. — Заклињем ти се својом савешћу да не могу.
Маламбруно. — Савешћу честитог ђавола.
Фарфарело. — Извесно. Знај да има честитих ђавола, као што има таквих и људи.
Маламбруно. — А ти знај да ћу те обесити репом за један од ових стубаца, ако ме не послушаш одмах, без речу.
Фарфарело — Ти ме можеш пре убити, но што те ја могу задовољити у томе што тражиш.
Маламбруно. — Нека те ђаво носи онда, и нека дође Велзевул лично,
Фарфарело. — Баш кад би дошао и Велзевул са свом
Ђудеком и свима Болђама, не би могли учинити срећним ни тебе ни ма кога другог човека, више но што бих ја могао.
Маламбруно. — Ни за тренутг
· Фарфарело. — Исто је толико могуће за један тренут. за пола тренутка шта више, и за хиљадити део њега, колико за цео живот.
Маламбруно. -– Кад не можеш ни на који начин да ме учиниш срећним, да ли бар имаш моћи да ме ослободиш несреће 2
Фарфарело. — Ако можеш да успеш да не волиш себе неизмерно.
Маламбруно. — То ћу моћи по својој смрти.
Фарфарело. — Али за живота то не може никоје биће,
јер би вам ваша природа пре допустила све друго но зло. Маламбруно. — Тако је.