Srpski književni glasnik

у 7 |

, А

б 3 " , јр | |: ;

:

~

ЕН г ДиИАЛлОЗИ 249

Фарфарело. — Царевину, велику царевину за коју се вели да ју је сањао једне ноћи Карло У

Маламбруно. — Не.

Фарфарело. — Да твојој пожуди приведем жену, упор. нију од Пенелопе>

Маламбруно. — Не Мислиш ли зар да би ми за то

био потребан ђаво2 Фарфарело. — Части и срећу, таком угурсузу као што си2

Маламбруно. — Пре би ми ђаво био потребан кад бих хтео ствари супротне тима.

Фарфарело. — Шта заповедаш онда од мене2

Маламбруно. — Учини ме срећним за један тренут.

Фарфарело. — Не могу.

Маллмбруно. — Како не можеш»

Фарфарело. — Заклињем ти се својом савешћу да не могу.

Маламбруно. — Савешћу честитог ђавола.

Фарфарело. — Извесно. Знај да има честитих ђавола, као што има таквих и људи.

Маламбруно. — А ти знај да ћу те обесити репом за један од ових стубаца, ако ме не послушаш одмах, без речу.

Фарфарело — Ти ме можеш пре убити, но што те ја могу задовољити у томе што тражиш.

Маламбруно. — Нека те ђаво носи онда, и нека дође Велзевул лично,

Фарфарело. — Баш кад би дошао и Велзевул са свом

Ђудеком и свима Болђама, не би могли учинити срећним ни тебе ни ма кога другог човека, више но што бих ја могао.

Маламбруно. — Ни за тренутг

· Фарфарело. — Исто је толико могуће за један тренут. за пола тренутка шта више, и за хиљадити део њега, колико за цео живот.

Маламбруно. -– Кад не можеш ни на који начин да ме учиниш срећним, да ли бар имаш моћи да ме ослободиш несреће 2

Фарфарело. — Ако можеш да успеш да не волиш себе неизмерно.

Маламбруно. — То ћу моћи по својој смрти.

Фарфарело. — Али за живота то не може никоје биће,

јер би вам ваша природа пре допустила све друго но зло. Маламбруно. — Тако је.