Srpski književni glasnik
ДРЕ.
250 Српски Књижевни Гласник. |
Фарфарело. — Волећи, дакле, себе највећом љубављу која ти је могућна, ти неминовно желиш, највише што можеш своју срећу; и пошто никада не можеш ни из далека да будеш задовољен у тој својој жељи, која је највиша, излази да ти ни на који начин не можеш да избегнеш да не будеш несрећан.
Маламбруно. — Нити у тренуцима у којима осетим какво задовољство, јер никоје задовољство ме неће учинити ни срећним ни задовољеним р
Фарферело. — Никоје, заиста.
Маламбруно. — Ни тада, пошто не могу постићи природну жељу среће која ми лежи у души, то неће бити никакво задовољство; и у то исто време док ми задовољство траје, ја ћу непрестано бити несрећан 2 ;
Фарфарело. — Бићеш несрећан, јер код људи и оста- У лих бића лишавање среће, ма да без бола и без икакве несреће, и у време онога што ви називате уживањем, условљава изричну несрећу. |
Маламбруно. — Тако да, од рођења до смрти, наша _—__ несрећа не престаје бар за један једини тренутг 3 Фарфарело. — Не; престаје: кад спавате, не сањајући, -
или кад добијете несвестицу, или што друго због чега вам чула не раде. ;
Маламбруно. — Али ипак никако док се осећамо у 4 животу 2 де НД Фарфарело. — Никако. | Б Маламбруно. — Тако да, говорећи апсолутно, не жи- 4 вети боље је но живети ! | 2 5 ЗА Фарфарело. — Ако је не бити несрећан боље од несреће. | Маламбруно. — Даклер | Фарфарело. — Дакле, ако хоћеш да ми предаш своју
душу пре времена, ево ме готова да је однесем.
Ђакомо ЛЕОПАРДИ.
(С талијанског превео М. Р.)
“> | Маи А А У Ра А = | УВА МАСА АЕ ~“