Srpski književni glasnik

262

Српски Књижевни ГЛАСНИК. 3

ЖАЛОСНА НОЋ.

Сада изнад наших глава К'о паук испреда јесен, Заклања небеса плава,

И бол је велики снесен.

Ох, магла на варош пада : Ваздухом плачеви круже. Ох, туга на душу пада: Жалосно. Умиру руже.

Прљаве засторе магле Ветар нија дуж домова, Липе тужно гране сагле, Разлеже се крик ждралова.

Збогом, топли летњи дани! Јесен је. Ветре, замани!

Гдегде шкиљи светлост жута У магли. Жури погнут свет. У кафани, преко пута, Јауче у ноћ кларинет.

Збогом, топли летњи дани ! Јесен је. Ветре, замани!

На тужне помишљам ствари:

Пратња наилази нека.

Магла се спушта — не мари!

Чујем звона: рака чека. 6

Збогом, топли летњи дани ! Јесен је. Ветре, замани !

То је јесен" То јелјесенае