Srpski književni glasnik

.

Натко Нодило 267

јем Нодила — написаће о њему Сава Бјелановић као зрео човјек и уредник Србског Листа — ако поштујем Нодила као човјека који ме је учио како. треба мислити и осјећати, и који се на нашем небу блиста попут скромне, али зато не мање јасне звијезде, ја га поштујем још већма ради непорочности његова карактера, ради племенитог му родољубља и у нас већ толико ријетке искрености и питомости у народнијем расправама“. и

Доцније, ученици Нодилови на загребачкој универзи имали су још бољу прилику да се диве „великој толеранцији и пространом знању“ овога човјека „у ком се бјеше спојила доброта и скромност, естетика и слобода“. (Др. Л. Војновић). Његова предавања из опће историје дјеловала су тако сугестивно на његове ђаке, да су се они од свога професора одвајали задивљени и испуњени истинским одушевљењем. Један од тих ђака, данас и сам приљежан радник на пољу домаће историографије, Др. Фердо Шишић, описује овако у Савременику своје импресије са тих Нодилових лекција:

„Предавања су његова имала нешто чаробно у себи. "Он је умио приказати онај древни египатско-асирски свијет, као и грчки прије перзијских ратова, или римску републику, па доба сеобе народа и крвавим мачем створене државне творевине плавих Германа, па по нас толико важне почетке Ислама и његове културе, а тако исто и разлоге француске револуције. Он је све то умио приказати толиком бистрином, језгровитошћу и отменошћу, да смо не једном напросто застали са обичајним ђачким биљежењем, те се сасвим подали ријетком душевном ужитку, који ће нама свима остати незабораван. Нијеси знао на што би више пазио, да ли на сам прекрасни начин приказивања ове или оне згоде, да ли на онај музикални ромон језика хрватскога, који му је тако угодно и лако излазио из устију у бираним ријечима и у дивотном слогу, а све то у неком управо нама необично савршеном складу. Ко није Нодила предавача слушао, тај тешко да себи може и само замислити елегантност, гипкоћу и чаробност нашега језика“.

И даље:

„Да је оваково предавање снажно дјеловало на нас, мислим да ће ми свако потврдити. Оно је било оригинално, његово, тако да нам га никакова књига, ма била како ври-