Srpski književni glasnik

276 Српски Књижевни Гласник.

•

он са својим поријеклом дичио. Али за чудо дивно ! Овај морнарски син био је снабдјевен утанчаним духом и оном атичком ведрином схватања која је била одличје савременика Сократових и Алкибијадових. Има људи који су, као писци и умјетници, изванредно углачани, но који су, на против, у животу прави геаци. Нодило је међутим у приватном животу показивао ону исту присебност, онај исти декоративни мар и смотреност којим се одликују његови списи. Стога је конверсација с њиме била право душевно уживање. Мишљења која је он у разговору изрицао о људима и о дневним пи"тањима, узимала су облик заокругљености и необичне тач-

ности, а понекад и отмјене каустичности. Па и кад је вољан

био да се о некога малко „очеше“, држао се увијек на извјесној висини. У осталом, као сви умни скептичари или

полу-скептичари, био је од природе склон попустљивости.

У интимном разговору, кад би се дотакао каква омиљена предмета, његово лице би засјало, а у очима, пуним добротг, блистао се осмијех ведре доброћудности.

Човјек скромних навика, живео је чедно, задовољава- _

јући се тиме што га је за софром живота допао и најскромнији оброк. Одан кући и породици, љубазан супруг а још љубазнији отац, умро је — као што се таком витезу идеала и доликовало — мал' те не голи сирак.

У идеалној имаовини народа, најдрагоценије су богаство и најмилије благо: слобода и народни прегаоци; прегаоци, хоћу да кажем, у најширем смислу ријечи: прегаоци на јуначком мегдану, прегаоци по грађанским врлинама, прегаоци по брчноме перу. Српски и хрватски народ којему, након толико витешког страдања као да је почела свитати зора ведријих дана, сахранио је у Нодилу једну ефективну вриједност, једног храброг прегаоца.

Народи који страдају за слободу и знају да поштују своје великане дају тиме најљепши доказ о своме мужевству и своме благородству; они се тиме показују достојни и слободе и оних који се за њу залажу.

МАРКО ЦАР.