Srpski književni glasnik

278 Српски Књижевни ГЛлАСНИК..

налазе забележене у одељцима које ови писци посвећују оби- | чајима код Морлака. Са нарочитом пажњом говори се о богатој гозби која траје неколико дана у дому Нарзевица. Уз. пакларе вина и чаше ракије, држе се здравице и слушају писме. Гуслар Радомир, вечито жедни и гладни џин, удара песницом по столу, тражи мир и импровизује свадбене поеме, _ испија своју гаклару док свати пљескају. Снаха Јелина, Даша, која служи око стола (у Морлакији су жене, на жалост, много више потчињене но у цивилизованим земљама), моли плашљиво Первана за допуштење да напије у здравље младенаца

и да им отпева уз гуслу „своје задовољство и срећу“. Те морлачке стихове, — наведене у француској прози, коју и ми претпостављамо да наведемо, — она пева „гласом пријатним

и нежно меланхоличним“ :

[/атоиг де Ја јеште езЕ апз55) (епдге, 21555 д40их аие Те Ја# де зоп зејп аш зе Гопте ргез ди сеешт. Е

Г'атдешг де Рероих рагсошт 4 гетр! зе5 уешез, _ сотте Та Наџеиг де гаћга еп аПите Је запао дш 1е5 сопне.

Ке Нег ћепшзазетеп! дез сћеуацх ргеседе Ја ђагашШе; Радопиг амес за таје уојх а тепе ]Је5 јешпез ероих аи сотђа!. 6

[јез типтигез де Та #оппегеЛе аппопсел! Јез рјазиз собе : стезе Ја уотх сагеззате Фипе Тетте дш дон сћап- _ јег је теуе! аеНсјецх дез попуеаих ероих .. 2ај

Ди пинеп дез (епеђгез |Тез Гесопдз етђтаззетепз де _ ЈеЏа ргерател! Је јошг а тез пеуепх ; 4

Ти зета теге, о ЈеПа: «4 [е5 епапз зегоп! Је5 пиепз 4 топ совит те (отрега еп 1е5 сагеззап!.

Г/ошђте штее 4'Апка побке теге 5'е5! гадоисле епуег5 тог: еПе уа те рагдаоппег топ стте шуојотатте,..

РЕРРУВЕРЦ “— уЗРР

рај.

"о.

У

„Ови морлачки стихови, примећује списатељка, импровизирани у таквој једној прилици, изгледаће сувише слободни | само човеку кога је цивилизација покварила и подвргла законима лепог понашања“. Морлакија је земља идеалног по. _ штења, и ови добри и наивни људи немају никаквих рђавих_ помисли опевајући ове ствари. |

Последњега дана свадбене гозбе, ерваван званице _ представљају један морлачки комад, игру о Кадији, „чији је _ смисао, како изгледа, да исмеје њихове непријатеље и суседе Турке“. Комад је прост и наиван; „испитујући га из близа,

= она с виа Зе до љ):