Srpski književni glasnik

· ГРАФИЦА РОЗЕНБЕРГ И ЊЕНИ „МОРЛАЦИ“. 283

су Морлаци из планине уливали ненаоружаним становницима градова, њихова неустрашима лица и дрски брци, глас који

је њихово оружје уживало, уздржавали су преплашене гле-

_ даоце.“ Обадва противника повукоше се истовремено за не-

к

о 7 ду о ТАТЕ ДА аи

пат

колико корака уназад, заузеше став, и ударише онда са пуном

жестином један на другог.

Жервас је био виши и хитрији од свога непријатеља; неколико тренутака, и он је већ на њему. Сви његови ударци намењени су глави Марковићевој. Марковић се заклања, избегава, извија; Жервасова сабља клизне, удара Марковића по рамену, расеца му одело и задаје рану. Крв је потекла и обојила сабљу.

— Рањен си, Марковићу, узвикнуо, је Жервас; јеси ли задовољан» Моја мишица исто је тако јако као твоја: будимо пријатељи.

— Пријатељир одговори тигар. Твоја смрт, сгмо твоја смрт могла би ме умирити. Да се пакао отвори пода мном, бацио бих се у њега само кад бих те могао повући са собом.

У исто време, Марковић се очајно баца на противника и брзим, учестаним, ударцима бије по сабљи којом је Жервас махао око своје главе, бранећи се од нападача. Природни осећај великодушности према рањеном непријатељу био је изменио начин борбе код честитог и јуначког ратника; изгледаше да Жервас није више хтео да напада већ једино да се брани. Разјарен оваквим отпором, побеснео видећи своју леву руку у крви која се сливала са рамена, Марковић је шкргутао зубима од гнева док му не паде на ум једно лукавство, које је, на жалост, имало и сувише последица. Кад је увидео да његов племенити противник не намерава да напада и да. можда, мисли да га победи кад буде изгубио снагу, Марковић га пушта себи. Њихови балчаци ударају већ један о други; он одступа. али у исто време и крије своме противнику неколико камених степена које је требало сићи. Марковић им је знао број и висину. Видећи га где пада, Жервас је држао да је изнемогао и да подлеже: нагло му се приближи и сагну да га ухвати и натера да се преда. У тренутку кад је силазио низ сте: пенице, Марковић се изненада измаче назад; Жервас не примети ништа, изгуби тле испод ногу и паде, уда. ривши лицем земљу. Марковић баци сабљу, извуче свој нож и полете на Жерваса, који се полако дизао, збуњен