Srpski književni glasnik

9290 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

вршини од 1140—1250. Ово је Рожајски крај, у опште привезан за Санџак, мада данас, исто онако као и Беране, административно зависи од Пећи.: Висока, врло свежа и шумска (нарочито четинарска) област, са пашњацима, кућама високо окаченим по косама, сасвим различна од равница Метохије,

на Југу које су топле, са богатим жетвама, са масивним каменим кућама, већ јужног типа, — Рожајски крај показује у свему географске особине области коју проучавамо. Ипак својим положајем, исто онако као и својим становништвом,

он се издваја од целине Санџака: сав се окреће ка Пећи и његовој области.“ Одатле је удаљен само десетину часова: али прво има да се пређе високи врх Жљеб 1769 м. („Оезтегтетсћ“, 353/28). Но како се сви преноси чине коњима, ова висина се лако прелази: становници Рожаја редовно походе пећски пазар. С друге стране својим становништвом, као

и Пештер, Рожајски крај је скоро цео арнаутски, ако се изузму фамилије босанских муслимана и православних Срба који су успели да се одрже у неколико села. Благодарећи сталном додиру са народом пећске области, не само да се арнаутски тип није ублажио као у Пештеру, већ све више тежи да удари своје обележје на цео крај (језик, обичаји, брзо опадање српског елемента.)

Ново-ПАЗАРСКА КОТЛИНА СА Рогозном.

После дугих травних степа високих висоравни, затим ниских стеновитих гребена који им обележавају ивице, сасвим

1 До 1865, Рожајски крај чинио је део босанског вилајета: и образовао је једну казу са Пештером. Те године био је одвојен да би сам образовао једну казу (Трговиште), зависну од Пећског Санџака. |

# Пут који Ибром силази кроз Стари Колашин ка Митровици ре- х лативно мало је похођен због тескобе долине и, нарочито, због несигурности краја. Сама река је употребљена за спуштање дрва, највише за Митровицу, где ради једна велика парна стругара, својина једне не- ј мачке куће. ;

8 Према „Вардару“, српском листу у Скопљу (од 6 октобра 1911), у било је још 35 села насељених делимично или потпуно Србима; но није било ни једне једине хришћанске школе'уцелом крају и ни једна српска кућа у средишном месту Рожаја (Трговишту).

+ Воџе, 1838. („Шпегатез“) П р. 149: „Становништво ових места је мешавина босанске крви и Албанеза-Гега. Одело је највећим делом албанске нације, но језик је још босански“