Srpski književni glasnik

Е НОовопАЗАРСКИ_САНЏАК. 295 са свим различну од области која је на Западу. Она нема ничега карстног, али је поглавито састављена, на ново-пазар-

ској страни, од пећарских и шкриљастих слојева, које од

· Брђанског Хана ишчезавају под масом серпентина, у којој је

моделисана цела горња површина као и падине на Истоку.

Облици терена исто онако као пејзаж снажно оцртавају ову разноликост стена. На Западу шуме се пењу косама у заокругљеним вијугама, све покривеним шумарцима храстића, за којима одмах иду велике шуме црвених букава; док су горе испресецане пашњацима. Ове шуме ниже се проређују пред пољима кукуруза, жита и зоби, која су раскрчили мухаџири, чије раштркане куће од 2—300 метара изгледају као да прате померање шуме. — У осталом с ове стране обрађена лоља пењу се чак до висоравни која се горе указује без икаквих пашњака као што је то на Западу ; овде већ од шума ништа друго не може се приметити до њихове крајње листине у дубоким граничним долинама. Сем проређених шумица на малим узбрдицама, високим од 20—100 м., које обележавају појаву еруптивних, тврђих стена, сав остали део је само једно поље зоби, хељде, ражи и кромпира, по коме се пењу мале куће са сламним крововима до висине близу 1250 м. Према Истоку крчевине се повећавају по броју и по простору: обра-

__ђивања ишчезавају. Сада земљиште добија изглед час црвених

опека (једно село се зове Црвени) час, зејтинасте црнине, тако својствене серпентинима. С времена на време провирују на површину тврђе стене са металним одблесцима, сјајно црним или бакарно зеленим. На страни по какав шипраг, а горе је све оголићено. — Дубоко ојаруган, сав у оштрим косама, у исперсецаним облицима, у купастим одвалинама, источни бок Рогозне не одговара својом голином, својом не: плодношћу, својим пустим жалосним изгледом са стране Новога Пазара. У превојима терена неколико шумарака једва успевају, без траве и шибља по тлу, да прикрију црвен-

касту боју земљишта испод њих. Исти пејзаж са бојом

печене глине, оголићен, сув, скоро без икаквих насеља, наставља се према Истоку у правцу Копаоника, сачињава“ јући једну велику угнуту зону, која се проширује ка центру, где се увлачи долина Ибра.

Овде за човека има једна важна граница, означена при-