Srpski književni glasnik

294 Српски Књижевни ГЛАСНИК

Ако се изостави стара кожарска индустрија, која се служи моторном снагом Рашки под видом једне тридесетине малих млинова који су поређени скоро у самом срцу вароши (израда турских седала, хамова), то цело становништво живи скоро: искључиво од трговине: било по: средно преносом робе, јер Ново-Пазарци великим делом, набаљају коње и људство каравана, између Митровице и вароши унутрашњости ; било директно, самом трговином. Дужина и живот чаршије вароши показују важност њене трговине, као и присутност јеврејскога елемента (једно 50 кућа) који се само овде данас налази у целом Санџаку. Све што је извезено или увезено у Митровицу пролази кроз Нови Пазар који при увозу има главну улогу расподељивања. Од свију путева који пролазе кроз Нови Пазар, сигурно је понајважнији пут који преко Рогозне све каналише ка Митровици, затим до: лази пут који води ка Сјеници и одатле разграњава се ка Северу и Западу. Што се тиче путева који води ка Берану и Рашкој, ка садашњој Србији, за активност трансита, они имају много мањи значај него прва два, али они су врло важни као путеви миграције.

Рогозна обележава на Истоку природну границу Санџака. М ако не достиже висину и ширину ни јединство ве: ћине планинских околних маса, Рогозна ипак сачињава једну географску границу, најјаснију која се може наћи.“

То име се распростире на планински скуп који, обу. хваћен унутрашњошћу лакта Ибра између Копаоника на Северу и Сухе Планине на Југу, између Митровице на Истоку и ново-пазарске котлине на Западу. Али тачније оно се при. мењује на дугачки гребен протегнут од Северо-Запада на Југо-Истоку, оивичен на Западу долинама Избичке и Грнаве, на Истоку, долинама Бањске и Плаконице, коса којом иде на целој њеној дужини (тридесетина км.) — једини пут, Митровица—Нови Пазар, којим се прилази Санџаку с ове стране.

Самом својом структуром, Рогозна већ показује област

1 Осим агинских породица које живе од прихода својих имања која се налазе у самој котлини Рашке, у Сјеничком Пољу или чак у Митровачком крају.

2 Види Др. Ј. Цвијић „Основе“, св, ЛП стр. 1147—1149.