Srpski književni glasnik

Душица. . 2.

—- Хоћу сасвим овде да се настаним, — причаше он. Дао сам оставку и ево сам дошао да покушам срећу у сло боди, да поживим сталним животом. А време ми је и сина да дајем у гимназију. Ја сам вам се, знате ли, помирио са женом.

— А где је она запита Ољињка.

— Она је са сином у гостионици, а ја ето идем и тражим стан.

— Господе Боже, па узмите, слатки, од мене кућу! Зар то није добар стан» Ах, Господе, та не морате ми ништа ни плаћати, — узбуди се опет Ољињка и опет се заплака. Живите ту, а мени је доста и кућа у дворишту. О Боже, како се радујем!

Сутра дан се већ фарбао кров на кући и кречили се зидови, а Ољињка, метнувши шаке на кукове, иђаше по дворишту и наређиваше. На лицу јој се засија негдашњи стари "осмех, и она сва оживе, освежи се, као да се пренула из дуготрајног сна. Дође и жена ветеринарова, мршава, доста ружна дама са кратком косом и ћудљивим изразом, и са њом дечко, Саша, и сувише мали за своје године (беше му већ десета година), пун, са сјајним плавим очима и са рупицама на образима. МИ тек што дечко уђе у двориште, он појури мачку, и одмах се зачу његов весео, радостан смеј.

— Тетка, је л то ваша мачка» — запита он Ољињку. — Кад вам се омаци, молим вас да нам поклоните једно маче. Мама се здраво боји мишева.

Ољињка се пусти са њим у разговор, почасти га чајем, и срце јој се у грудима наједаред разгреја и слатко се стеже, као да јој тај малишан беше рођено дете. И кад је ону вече, седећи у трпезарији, понављао лекције, она гледаше на њега сва срећна и са сажаљењем, и шапуташе:

— Голубићу мој, лепото моја!... Чедо моје слатко, гле како је паметно, па бело...

— Острвом се назива, — прочита он: — део суве земље, који је са свих страна опкољен водом. — Острвом се назива део суве земље... — понови она,

и то беше прво њено мишљење, које је она исказала после толико година ћутања и празнине у мислима.

Она је сад већ имала своја мишљења и за вечером је · говорила са Сашиним родитељима о том како је сад деци тешко учити гимназију, али да је ипак класично образовање