Srpski književni glasnik

34

54 5. ЕЖИЕ 2 # РАС ФРА 5 у ИРАУ па 77.

·_ Српски Књижевни Гласник.

ЛЕША.

Ја сам своју душу у твој живот прен'о, И све твоје мане, грехе и врлине _ Заволео тамном страшћу, драга жено, Страшћу ради које живи се и гине.

Ти си светост моје радости и туге И молитва чиста срца у самоћи Радост мојих снова у бојама дуге, Вера мога бића у дану и ноћи.

Кад причешће дође душе коју звона

Зову вечном царству чистоте и мира, Ти си моје вере велика Мадона

Пред којим се цели из светог путира.

Што живимо дуже, везани смо чвршће. Ти си тамна тежња нагона и жуди

И разблуде моје, кад на мени дршће Све, а похота се почиње да буди._

Кад инстинкт са свешћу стане да се бори, Кад се вани проспе месечина бета,

Црвен пламен мојих страсти увек гори На грешном олтару твог мирисног тела.

И сто тамних веза у нама се спаја: Е Веза раних снова о вечној лепоти,

Веза нашом децом, радости и ваја,

И перверсне страсти и душе и плоти.

Сима ПАНДУРОВИЋ.