Srpski književni glasnik

42 Српски Књижевни Гласник.

живих свесних духова народних, на које су силазиле и силазе, и од којих су се одбијале и одбијају се широм по целом на-_ роду у спасоносним мислима пи одушевљеним речима свешле зраке доброшворне просвеше духовне...“

Исто тако и други златоусти проповедници Цркве наше, горњо-карловачки владика Теофан Живковић, у проповедима · својим истиче значај Доситијев, и вештим поетичким фигурама осуђује оне представнике Цркве који су у своје време покушавали да пропрече пут новомо животу, чији је Доситеј неустрашив и речит проповедзик био. Тако на пример у беседи својој коју је држао у Кикинди на Св. Саву 1873 године. спомиње Теофан међу првим просветним раденицимза и. Доситеја, те вели, да је Свешога Саве „жеља и шежња провела, по класичне древности свету: Досишеја и Соларића.,.“ („Проповједник Српске Народне Цркве“ од Теофана Живковића, Карловац 1892, стр. 127). А у беседи коју је држао 27 јануара 1877 године на гробу Лукијана Мушицкога у Кар: ловпу, истичући значај појаве Мушицкове за српски народ у Хрватској, прича уједно какво је било време у доба ње. . гова доласка тамо, па вели: „У зборовима под липама, недјељом п свецем, кад се изишло из Шркве, чишао је народ књиге Досишејеве, као какве саборне Посланице са далека мора; ма она новога живота искра шшо је заблискала његовом појавом у српској књижевносши, будила се онда шек, а под дебелим, од иструлих клада, пепелом шшо је свјешини од моћи и уплива још свеш и неприкосновен био ..“ (Исто дјело, стр. 145 – 148).

Ово питање, у натпису истакнуто, заслужује читаву једну студију. Ја сам га се овом приликом само дотакао, набацивши неколико мисли и изложивши тек неке чињенице, које могу бити од помоћи при свестраном и потпуном проучавању великог српског народног просвјетитеља.

Бјеловар. Радослав М. ГРУЈИЋ.

| „Црквене беседе Никанора Грујића“, Земун 1892, стр. 76—77.