Srpski književni glasnik
“ ~
52 | Српски Књижевни ГЛАСНИК.
железнице: Сарајево— Увац и Митровица— Скопље, Санџак се више окреће ка Југу; с ове стране нема царине. и, друго, има врло повољних услова кредита које нуди Солун. За време периоде окупације, Аустрија је на себе узимала највећи део свију размена, нарочито што се тиче увоза. Од 1908 јавио се известан обрт у корист Митровице. Овуда иде скоро цео извоз. Овуда доспевају, за сву земљу, со, дуван, и, у последње време и жито. Само област на Западу од Лима и даље се обраћа ка Сарајеву и Трсту за фабриковане продукте, штофове и колонијалне намирнице, и остаје у пословним односима са банкама у Сарајеву.
Од Митровице и од Прибоја, сви се преноси врше коњима и све што се преноси, ма какве било природе, рачуна се на оке (1283 гр.). Само овде, у Епиру и у Јужној Албанији,“ може се у Европи наићи у потпуном животу на антички начин преноса помоћу каравана. Мали, брдски коњићи по 15—20 у низу, а често и по 60—100, како зими тако и лети, вијугају путевима, често уским стазама, више пута фиктивним, које се од целог Санџака стичу ка Сјеници и Новом Пазару, а одатле ка Митровици. На дрвеном, врло високом самару доводе се у равнотежу врло разни терети, понекад толиког обима да једва извирује глава стоке. Често тежак ланац са једним великим катанцем виси о боку коња: он служи да га ноћу сачува од лопова. Изнад терета се показује једна велика зашиљена мотка која служи за товарење. Један или два човека иду на челу, остали иду са стране У овим несигурним областима готово свако носи пушку и око прсију веома испуњене реденике. Исто онако као што коњи имају једног који им предњачи, тако исто и људи имају једног вођу, „калауза“, који се споразумева за цене, управља и заповеда целим спроводом и раздељује зарађени новац. Гако караван изтледа као нека врста привремене заједнице у путовању. Ка: раван носи само једну врсту намирница: сира, масла, ка-
|
1 Обрт кроз Митровицу :
извоз тона вредност увоз вредност круна 1908 20.195 2,409.973 109.205 +599.559 1909 100.081 3,114,265 124.529 5,225.674
• Цвијић: „Основе“, Ш, стр. 998—1000.