Srpski književni glasnik

“~

ПИ

Поговор ЧЕХОВЉЕВОЈ пРИПОВеТЦИ „Душица“. 84.

~

у њиховом мучеништву за истину, и не би било хиљада и хиљада незнаних, најбољих (као и све незнано) жена, оних које су тешиле пијане, слабе, развратне људе, оне људе којима су љубавне утехе потребније но иком другом. У тој љубави, па била она упућена на Кукина или на Христа, налази се главна, велика, ничим незамењива снага женина.

Какав је чудан неспоразум — читаво такозвано женско питање које је обузело — као што то већ и мора бити са сваким ништавилом, — већину жена, па чак и мушких.

„Жена хоће да се усавршава“, — шта може бити оправ-

даније од тога».

Али је дело женино већ по самом позиву друкчије од дела мушкарчевог. ИМ стога идеал савршенства жениног не може бити онај исти што и идеал мушкарчев. Рецимо да ми не знамо, у чем се састоји идеал женског савршенства, но у сваком случају несумњиво је да то није идеал савршен: ства мушкарчевог. А међутим на постигнуће тог мушког идеала упућена је сад сва та смешна и рђава делатност модног женског покрета, који сад тако збуњује женске.

Бојим. се да се Чехов, кад је писао „Душицу“, налазио под утицајем тога. неспоразума.

Он је, као Валаам, намеравао да прокуне, али му је бог поезије забранио и заповедио му да благослови, и он јеи благословио, те и нехотице заодео таквом чудном светлошћу тај мили створ, да ће он за навек остати образац тога шта може бити жена, па да буде срећна сама, и да усрећава оне с којима је судба доводи у додир.

Прича је та отуд тако лепа, што је испала и несвесно.

Ја сам се учио да. трчим на велосипеду у мањежу, у ком се врше смотре дивизија. На другом крају мањежа учила се трчати једна дама. Ја помислих да како не будем на сметњи тој дами, и стадох гледати на њу. И, гледајући на њу, ја јој се почех и нехотице све више и више приближавати, и, макар

што се она, приметивши опасност, журила да се удаљи, ја

натрчах. на њу и оборих је, то јест учиних сасвим противно од' онога што сам желео, и то само стога што сам био упутио на њу појачану пажњу.

То се исто, само у обратном смислу, десило са Чеховим:

_он хтеде да обори Душицу те обрати на њу појачану пажњу

песникову је. ХН аи ЈУ Л. Толстој.

(С руског превео Ј. М.).