Srpski književni glasnik

56 Српски Књижевни Гласник.

тако исто и дрварског трговца, и ветеринара, а још више о томе како јој је тешко, кад после остане сама, кад нема кога да воли, и како се она најзад са свом силом женског и материнског осећања (које сама непосредно није осетила) сва предала безграничној љубави према будупем човеку, гимназијалчићу у великом качкету. _ Аутор чини те она воли смелога Кукина, ништавног дрвара и непријатног ветеринара, али љубав није мање света услед тога што ће њен предмет бити Кукин, а не Спиноза, Паскал или Шилер, и што ће се предмети љубави смењивати онако брзо као код „Душице“, и што неће бити стални у току целог века. Давно ми се некако десило да сам прочитао у „Новом Времењу“ диван подлистак господина Ата о женама. Аутор је исказао у том фељтону ванредно умну и дубоку

мисао о женама. „Жене, — вели он, — труде се да нам до кажу да оне могу радити све оно исто што и ми, мушки. Ја не само да не спорим противу тога, —- вели аутор, — него

сам готов и да се сложим с тиме да жене могу радити све оно што раде и мушки, па чак, можда, и боље, али невоља је у том што мушки не могу да раде ништа што би било приближно ономе, што могу да раде жене“.

Да, то је несумњиво ·тако, и то се односи не само на ра ње, дојење и прво васпитавање деце, него мушки не могу да раде ни оно највишег, најлепше дело, које највећма приближује човека Богу, — дело љубави, дело потпуног ода. вања себе ономе кога волиш, које су дело тако лепо и природно чиниле, чине и чиниће добре жене. Шта би било од. света, шта би било са нама, мушкима, кад жене не би имале те особине и кад је не би испољавалег Без жена-лекара,-гелеграфиста,-адвоката,-научењака, без жена-списатељки, ми ћемо моћи опстати, али без матера, помоћница, другова, утеши“ тељки, које воле код мушког све оно најлепше што је у њему, и које неприметним утицајем изазивају и подржавају у њему све то лепо, — без таквих жена зло би било живети на свету. Тада не би Христос имао Марију и Магдалину, не би Фрања Асиски имао Клару, не би било на робији жена декабриста, не би било у духобораца: њихових жена, које нису задржавале своје мужеве, него су их још подржавали

! Руски назарени