Srpski književni glasnik

~

2

Полни живот И. УМЕТНОСТ. 61

ревности најрадије разлупали или сагорели сваку еротску уметничку творевину као порнографију, дотле видимо с друге стране извесне свештенике култа дегенерације, где сваку, па и најодвратнију порнографију покривају и заклапају штитом уметности. Који ће уметнички критеријум ту да решава.

Навешћу само неколико примера. Кад су у једном честитом џ богобојажљивом крају Тиролске поставили јавно неколико голих, иначе посве невиних, кипова и попрсја. тамошњи сељаци су их одмах порушили, јер се тим њихово осећање стида било у највећој мери повредило, јер су на. лазили у представљању голог човечјега тела најсилније дражење на неморал. Њима се могло доиста довикнути: „Ви спадате у оне духове који се сраме своје сопствене природе, јер се кљукају само натприродним стварима“. Слично се могло "рећи оном прослављеном полицијском управнику у Цириху, који је наредио да се уклони из излога Беклинова слика „Игра таласа“, сматрајући да је у најадама што се купају било опасности за врлину и морал циришких грађана.

Обратно, ван сваке је сумње да забавне игре нагих или полунагих особа, („Ба! дез аша' 2 Ап5“), што су их приређивали млади париски уметници са својим моделима и пријатељима, не спадају никако у уметничке ствари, већ у покварене полне безочности које ваља одлучно сузбијати.

Кад се овака изопачена или патолошка порнографија хоће да закити или покрије речју уметност, онда ја то на-

_зивам преваром. Истина, може се и мора се извинити што

уметничке природе. чија су осећања веома силна, врло често и патолошки пренадражена, чине у полном погледу чудновате скокове, што се показују у љубави несталнима, ћудљивима и претеранима. То спада у уметнички темпераменат. Но амо не спада никако порнографија која се систематски негује, као и праве сексуалне оргије, које се најбезочније и у јавности испољавају. Све то најмање заслужује име уметности. Индивидуалне и патолошке слабости уметника и њихове ексцентричности, чије су: жртве често пута и они сами, не смеју се бркати са самом уметношћу и њеним производима, а нарочито се не смеју јавно узети као правило за живот, нити подићи до обичаја.

С друге стране налазимо често пута еротизам скривен на местима где бисмо га најмање очекивали, наиме у из-