Srpski književni glasnik

62 Српски Књижевни Гласник. весним побожним књигама за моралисање и у такозваном ружичасто-воденим романима. И он ту не остаје без утицаја, мада старе уседелице и побожна госпоштина држе ове књиге по својим књижницама, препоручујући их као штиво које окрепљује. ђ Неки досетљивац је с правом приметио : „На голом кипу е је непристојан смоквин лист, а не оно што је под њим“. Баш ти смоквини листићи, сликани, вајани, или и писани и изговорени, и ако употребљени у добром и честитом смеру, буде много више похоту него што је стишавају. То је исто као што се чулност много више распаљује полупровидним по: кривалима од газе и трикоа, испод којих се доста разговетно могу назрети предмети који се тобож хоће да прикрију, него ли чистом, природном голотињом. Еротизам који се игра жмурке утиче, једном речју, најсилније, и према томе се умеју; врло добро управљати приређивачи балета и сличних пред- + става са свима својим ефектима помоћу газе и трикоа. __ Како је тешко повући границу између уметности и порнографије, показаћу још на једном примеру. Познато је да је Гиј де Мопасан можда ненадмашан у својим романима, а нарочито новелама, у погледу утанчане психологије љубави и полнога нагона. Ја не допуштам да се његови описи — са“ малим изузетцима — смеју обележити као порнографски, И ако садрже најсмелије описе сексуалних ствари. Они нису порнографски стога што су дубоко човечански и истинити, и што се ругоба и неморал у њима не представљају жељенима, мада се и не куде моралишући. Стара досетка привидно светитељског еротизма баш се у томе састоји што се забрањени сексуални плод у највећој мери прижељкује под муселинском маском побожних фраза и речи пуних негодовања. Порок. се истина проклиње, али се тако описује да читаоцу вода пљушти на уста. Ништа од тога нема у Гија де Мопасана, па ни у Золе. Обојица изазивају шта више у читалаца својим | описима одвратност и жалост због полних порока, но што буде полну похотљивост. Сасвим друкче је схватио ствар издавач Мопасанових дела, коме је било пре свега до рекламе и велике прође. Он је додао уз уметничка дела Мопасанова такве порнографске слике да човек мора жалити писца. Ову ствар ће објаснити још једно поређење. Нека се сравне Хајнеове еротске песме са романима Мопасановим. Сваки ће одмах приметити да је у Хајнеа, и поред свих утан:

4