Srpski književni glasnik

860 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Друштво потекло из године 1789, на против, укинувши привилегије, дало је законитост свакој иницијативи. Борбени дух, којим су у феудалном друштву бивали надахнути само привилегисани, данас се уселио у све. Борба је постала свеопшта, у ширини и у дубини. Продирање оздо је ужасно; а још ужаснија је отпорност оних који су стигли на врхунац. Никад друштвена стабилност није пристајала на толикс личне нестабилности. Ниједна епоха није освајачу пружила толико блага и славе. После дугих столећа верности јединим потомцима властеле, срећа, разведена од племства, обнавља свиту својих љубимаца. Нека дођу претенденти! Она се никога не отреса. Она прима сав свет. И зато : туците се, млади атлети ! Ја сам победиочева !

Зацело, социјална гужва на коју подстрекава такав поредак има понекад паклени поглед; али, утеха је у томе што они који су осуђени да се хрву бар воле живот бесомучно, док га освајају тако тешком борбом.

Не, наша епоха није епоха малодушности и досаде !

Тако исто, досада, гађење од живота које може постати жеђ не-бића, никад није болест целога друштва: то је привилегија или невоља елите. У! столеће Индијанаца је имало врло млако било; ипак, оно је Буди дало сасвим мален број правих ученика. Па ако је учење мудраца касније постало популарно, то није било због нихилистичкога му надахнућа. Природни егоизам гомила открио је само поузданије средство за спасавање живота у овом новом учењу, што, у ствари, није било у намерама учитеља; он је хтео дати само начин за освојење не-бића, за највише самоумртвљење. Учење је победило не будући схваћено, и баш зато што та нису разумели. Јер човечанство хоће да живи и ретка је очемереност животом.

Али из тога што слепа љубав живота доприноси победи у свирепим сударима социјалне гужве, не излази да је досада неопходно знак слабости.

Досада, болест кукавица, кажу; не, болест неустрашивих који су жртве своје немилосрдне видовитости. Зато што су овај човек, богат имањем, и онај други, богат знањем, стигли на врхунац људскога живота, могу они, и само они, схватити његову досаду. Нека их задовољен човек осуђује из

ам ан уда -3А

““ та

Р “

Мара