Srpski književni glasnik

874 Српски Књижевни Гласник.

Тракију и Једрене и да нема других разлога да се ревизија тражи, да се, дакле, по уговору деоба врши, опет би Србија (стара и нова територија) износила само 50%, од Бугарске (старе и нове територије). У цифрама би пџо томе уговору овако изгледало: Србија старе територије 48.000 км. + 26.000“ км. нове територије = 74.000“ км.; Бугарска старе територије 96.000% км. — 53.000 км. нове територије —= 149.000% км. Размера иста као и до рата ; т. ј. Србија мања за половину од Бугарске.

Србија тражи данас исправку савезног уговора на основи сличнога рачуна о равнотежи, а према рачуну који је горе изложен. У противноме случају, то јест ако би било онако како Бугарска тражи, равнотежа је поремећена а са њом и цела садашњост и будућност балканскога савеза. Равнотежа је била главни газзоп Ф'ебе Балканског Савеза; у равнотежи лежи оп-

станак Савеза. ИнострРАНИ.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Солун и Балканско Питање, од Др. М. А. Тодоровића, Београд, 1913. Издавач : Г. Кон. Цена 080 д.

У бившој Европској Турској од свију градова најваж“ није место заузимали су, по своме географском, економском и политичком положају, Цариград и Солун. За балканске. државе Солун је био важнији и од саме престснице. Сви балкански храшћани, који су се тако дуго борили о превласт _ у Маћедонији, нарочито су настојавали да у Солуну ојачају што више свој положај. Бугарска је полагала право на Солун да би омогућила извођење својих империалистичких планова на Балкану. Грчка је доказивала да Солун припада њој исто- __ ријски и етнографски. После српско-аустро-угарског спора Солун је постао главна извозна артерија Србије. Услед тога солунско пристаниште добива изванредно велику важност за Србију. :

Од како је грчка војска заузела Солун, веома живо рас“ правља се питање о томе коме ће он припасти коначно у својину. У прилог своје тезе Бугари истичу, у главном, исте разлоге које су износили и пре рата.