Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 375.

У ово доба највећег интересовања о судби Солуна Г. Тодоровић објављује свој рад. У њему је врло прегледно изложио значај Солуна са економског гледишта за Грчку, Србију и Бугарску. Писац је дао и исцрпне статистичке податке о обрађеној земљи, као и о усевима који се гаје у Старој Србији и Маћедонији, досадашњим главним извозним и увозним областима солунског пристаништа. У исто време он износи и перспективе будућности Солуна према томе ако би припао Грчкој, Бугарској или Србији. или ако би остао у кондоминиуму сва три савезника. Према пишчевим истраживањима, Солуну би била најбоље обезбеђена будућност ако би остао у кондоминиуму или припао Србији. Тада би се с простора од 50—70.000 км“ стицали производи на солунско тржиште. Ако би остао Грчкој или припао Бугарској, његово економско залеђе не би износило више од 25—30 000 км“. С обзиром на увоз и извоз Србије, у упоређењу с увозом иизвозом њених Савезника преко солунског пристаништа, писац. утврђује да је оно за Бугарску и Грчку „један луксуз“, док за Србију представља насушну потребу.

Ако би се пак имали у обзир искључиво интереси самих грађана Солуна, онда би он требао да остане у кондоминиуму“ Грчке, Србије и Бугарске. Тада би свака од ових држава упу-

_ћивала, у колико би јој материјалне прилике дозвољавале,

своје производе на страна тржишта преко солунског пристаништа. Како се у софијској штампи врло много претреса питање о уступању Бугарској Велеса, Прилепа и Битоља, самим. тим и питање о Солуну било би решено у њену корист. Г. Тодоровић износи разложне политичке мотиве на супрот бугарској тези. Кад би Бугарска прекорачила на десну обалу Вардара, она би постала толико моћна да би довела у питање опстанак Савеза. С друге стране, повлачећи се из Албаније, Србија се лишила једне од својих најдрагоценијих ратних. тековина и тиме поштедела своје Савезнике много већих ратних заплета. Неоспорно, за ту велику личну жртву и огромну услугу Савезу, она-с правом има тражити „да јој Савезници на другој страни даду одговарајућу накнаду“. Ова се накнада, ма и делимично, постиже тиме што вардарска долина има безусловно остати у својини Србије, чиме ће јој се посредно обезбедити и посебне привилегије у солунском пристаништу.

МЕ БАМ.