Srpski književni glasnik

876 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

М1! деп ТигКеп !п дег Егопђ, шп ЗЕађе Маћтиа Мисћгаг Разсћаз. Мет Кпеозјасеђисћ Пђег Фе Катр1е ђе! КикКаизе, ШЏе Витоа5 ипа Сагадга. Моп 4. уоп Носћуаестег. Ветп, 1918. |

Књига описује догађаје на турско-бугарском војишту од првих сукоба до првог примирја, а то су борбе код Кирк Килисе, Лиле Бургаса и прве борбе на Чаталџи.

Пошто није могао да нађе армијску коњицу, којој је био додељен, јер није била тамо где му је речено да иде, а борбе су већ биле отпочеле, ушао је Хохвехтер у штаб Махмуд Муктар Паше, команданта Ш армијског кора. Сем писца били су у фронту „реформери“ пуковник Вајт и потпуковник Лосов, _ а после их је још примљено. Потпуковник Јанов, пуковник Боб, потпуковник Регистер, мајор Леман, авиатичар потпоручник Кнерцер и гроф Прајцинг, имена су тих нових које нам саопштава писац. Свакако их је било више. Своје тврђење да су Турци били према „реформерима“ закопчани, писац брзо побија сам када говори о усвојеном Лосовом предлогу с пекарницама (стр. 11), о своме извештају (стр. 35) који подноси министру војном, а што даље све чешће о Мопгас-има које држи нас министру, час шефу ђенералшаба! По писцу Немци су изабрали турске батеријске положаје на Чаталџи. Гроф Прајзинг је ишао три пута са патролом у извиђање, а Лосов је командовао пуком у контра-нападу код Деркоса. Вредно је да се истакне да Хохвехтер за време операција иде два пута у Цариград у немачко посланство где држи свакако такође „Уоптасо“. После одступања ка Чаталџи каже му немачки по. сланик како мисли да Турци могу енергичном офанзивом да поправе ствар (стр. 75). Хохвехтер је истог мишљења и моли Муктара, који иде на дан два у Цариград, да поради за продужење рата (стр. 77)!

По мишљењу Хохвехтера, узроци турских пораза су у овоме: што се Абдулах-паша, командант армије и министар војни, врховни командант, нису слагали, што железница није ваљала, трупе биле рђаво храњене, муниције у борби никада довољно, што старешине нису имале иницијативе, санитет био ужасан, и, поглавито, што је било у војсци много редифа. међу којима је било и сакатих и слепих и људи који нису знали ни пушку да отворе, а имали су уз то старешине обичне грађанске чиновнике без војничке спреме и ауторитета! Маршо-