Srpski književni glasnik

898 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

бичина ружа како су је звали, а цвијет један, као крупно црно око нечије, наклањао се према њему, Младену, и као намигивао.

Љутит, раздражен, злобан прескочи преко ограде и приближи се ружи. Голим рукама прихвати за танке, крхке гран-

чице и немилице поче кидати, тргати, чупати. Оштре, искрив-

љене бодљике, као бранећи се, забадале му се у месо, шарале му руке; топла крв циједила се низ прсте и низ дланове, а он је, не осјећајући болова, само тргао, кидао, газио без престанка. |

(Наставиће се).

СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ.

СИРАНО ДЕ БЕРЖЕРАК.

ХЕРОЈСКА КОМЕДИЈА У ПЕТ ЧИНОВА, У СТИХОВИМА. (8) ЧЕТВРТА ПОЈАВА.

Исти, Сирано, затим БЕлЛРОЗ, ЖОДЛЕ.

МОНФЛЕРИ.

(Маркизима).

Зашто допуштате да ме вређа таког

ЈЕДАН МАРКИЗ.

(Немарно). Ј

Играјте !

СирАНО. Дебељко, ако нећеш лепим, у Вилице ћу теби рукама да чепим ! МАРКИЗИ. Доста већ! СирРАНО. Маркизи боље нека ћуте, Да сад не испрашим и њима капуте ! Сви МАРКИЗИ.

(Скоче).

А!.,. То је сувишеј!...

СИРАНО. (Монфлерпу). Смрвићу те, штене |!