Srpski književni glasnik

“ИН

СИРАНО ДЕ БЕРЖЕРАК. 907

НАМЕТЉИВАЦ. АЛ СирАНО. Нема лиризма, духа ни поноса, Шаренила, сјаја, речју, ни по носа ! (Ухвати га за рамена и обрне, ударајући га од натраг ногом.) Ко ни ово што сад моја чизма гази! НАМЕТЉИВАЦ. (Бежећи.) У помоћ!

СИРАНО. (Онима око себе.) Нек' добро сваки од вас пази,

Коме смешна дође ова израст моја. Ако би тај био племићскога соја, Њему ће од напред, још јаче и теже,

Челик, а не кожа, белег да зареже ! Гиш. (Који је са маркизима сишао са позорнице.) ·" Досадан је много ! | ВАЛВЕР. (Слежући раменима). Разметљивац прави ! Гиш. · И сви ђуте! ВАЛВЕР. Зар баш нико да се јавиг Ја ћу да му бацим неколико стрела ! (Пође према Сирану, који га посматра, и дрско се испрси испред њега). Хм... ваш нос је грдан... носекања цела...

СИРАНО.

(Озбиљно). Тачно.

ВАЛВЕР.

(Смејући се). а]:

СИРАНО.

(Мирно). То самог

(Наставиће се.)

Едмон РОСТАН. (С француског превео Милан Димовић).