Srpski književni glasnik

908 Српски КЊиИжЕВНИ ГЛАСНИК.

МРШАВА МАЧКА. | | (8) Разговор онда пређе на естетику. Дион је поезију сматрао за „природан и преисконски“ језик, Мерсје одговори оштро: — Првобитан и природан језик није стих него крик. Први људи нису узвикнули:

Јест, ја у храм његов ступам, Вечног да обожавам.

Они су говорили: Ху, ху, ху! ма, ма, ма! куик! У осталом, јесте ли ви математичар Не. Е онда, узалудно је с вама расправљати. Ја расправљам само са противницима који знају математичку методу.

Новодошавши седоше за један сто већ заузет двојицом гостију којима Сент-Лиси би престављен. Креол сазнаде да је Г. Дион млад, мршав и плав, лирски песник, а Г. Мерсје, мали, црн, са наочарима натакнутим на носу, нешто врло неодређено и врло важно. У пивари је било топло и СентЛиси, осетивши се сасвим угодно, насмеши се, месната уста раширише му се, док је Виргинија, посматрајући га кроз преграду својим изазивачким оком, налазила да је врло лепи врло отмен, и дивила се његовим мрким и сјајним образима, сличним металу њених судова које је она тако лепо рибала. Као све љубавнице које старе, Виргинија је била врло чиста.

Песник Дион упита Лабана, са благошћу сладуњавом и пакосном у исти мах, шта је било са епископом Гозленом.

И одиста, код Мршаве Мачке, од неког времена, много се говорило о статуи епископа Гозлена, коју су, веле, поручили код вајара Лабана за једно удубљење нове варошке куће. Без доказа, Лабан је признавао да му је поруџбина била дата, али он епископа Гозлена није видео како стоји у једном таквом удубљењу. Он га је видео само како седи у својој епископској столици.

Сент-Лиси попи чашу пива.

— Знате ли, рече млади Дион, да оснивамо часопис. Мерсје ми је обећао један чланак. Је л' те, Мерсјер А ви, Лабане, ви ћете водити рубрику уметности. Господине СентЛиси, надам се да ћете нам и ви нешто дати. Ми рачунамо на вас у колонијалном питању.