Srpski književni glasnik

| | ; |

“, “У

|: и. у. .

+.

У

МРШАВА МАЧКА. 913

— И кад човек помисли да ја не знам волим ли га још! Ако ме напустиш и ти, и ти, ја не знам шта ћу радити. Дођи вечерас, драги мој... Чиме вас могу послужити, господо 2

Ова последња реченица, избачена са осмејком тицала се двојице гостију који баш тад уђоше.

Сент-Лиси се осећао срећан. На испиту је свечано пао. Али он се грејао покрај свих пријатељских пећи, смејао својим крупним чулним смејом, забављао се оним што види и чује, и ни о чем се није бринуо. Рђаво сакривано одликовање које му је доделила Виргинија донело му је поштовање гостију Мршаве Мачке. Жене извесним знаком обележавају човека кога изаберу.

Атеље Лабанов био му је још пријатнији од собе Вир: гинијине. Али пећ никад није била подложена. Ремиу је то било криво, јер је већ помало цртао и почињао да слика. Лабан је говорио:

— Овај деран има нагон цртања. Он нема идеја, али има руку. Ја збиља верујем да треба бити глуп као Потрел па моделисати тако добро као он.

Г. Годе-Латерас је с добром вољом покушавао да отргне свога ученика. Он је покаткад, око подне, на крову омнибуса, силазио са висина Монмартра, дахћући улазио у собу свога ученика и узвикивао:

— Проучавајмо Тацита! Храбро !

__Он је декламовао са емфазом: Мох еадет Вгшаптас:

· песет а1даие товит сопјипхи. Затим се заплео у неку гра-

матичку тешкоћу из које се извлачио врло неодређеним примедбама о великом писцу, који је, говораше он, усијан жиг утиснуо у чело тирана.

Кад би тако лекцију завршио, дизао се, и дочепавши отменим покретом две или три свеске Прудона или Кинеа, које су нетакнуте спавале на орману, метао их под мишку говорећи како хоће да чини нека истраживања. Реми их никад више није видео. После неколико месеца, од огромног дењка остало је само неколико распарених свезака. Једнога дана Реми их узе и однесе да прода једном књижару из улице Суфло. М никад више није било говора о основвим књигама.

58