Srpski književni glasnik

912 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— Зар ви нећете с нама, Сент-Лиси, викао је песник: Дион, који је имао намеру да целим путем креолу декламује стихове.

Али Сент-Лиси не одговори.

ЈУ

Тога јутра падао је снег. Пригушена лупа кола долазила је до прозора Мршаве Мачке и ту потмуло изумирала. Модрикаст одблесак оштро је осветљавао слике обешене о зиду и насликаним фигурама давао изглед лешева. Седећи у пустом дућану, пред једним малим столом, Реми је гутао бифтек са кромпирима, док га је Виргинија, стојећи пред њим, непомична, руку склопљених на својој белој кецељи, посматрала очима светитељке. |

— Је л' те да је мек 2 говорила је она са заносом. Је ли вам достарг Има у кујни још један леп комад хладног росбифа : хоћете ли гаг Ви не пијете.

Он је јео, он је пио, она га је побожно посматрала. Она је говорила :

— Дала сам вам тај гриерски сир; по њему су избиле капље; добар је. Г. Потрел је много волео такав сир.

А Реми је јео. Виргинија му донесе још воћа и компота. Затим, пошто је дуго била утонула у мистично дубоко: размишљање, она уздахну:

— Можда нисам имала право што сам овако поступила. Ви ћете бити као и други, господине Сент-Лиси. Сви су људи једнаки. Али ја, ја нисам жена као што их толико има. Ја кад се осетим привезана, то је за цео живот. Причала сам вам о Потрелу како је самном поступио 2 Руку на срце, да ли се требало тако понашати» Човек коме сам чинила све могуће услуге,. Рубље му крпила; у ватру бих била скочила за њега. Он је имао духа, талента, и све. Али он је само један незахвалник.

И уцвељене очи госпине дизале су се ка слици Мршаве Мачке, као да њу хоће да узму за сведока Потрелове незахвалности. Њене широке груди уздигоше се, а сва три подбратка задрхташе; она додаде пригушеним гласом:

“