Srpski književni glasnik

| |

У

РАТНА ПИСМА. 923

дигне главу и букне мирисом и снагом све оно што је, успавано мраком, лежало у народној души у сну.

Разни су елементи који су донели Србији победу у великом балканском рату, низ је чињеница, снага, енергија, но најјача снага је, прва и најзаслужнија снага, наш сељак. Он је први чинилац наше победе у рату.

8.

Око 20 септембра, када је мобилизација тек отпочела, требали сте се наћи тамо негде на граници, где су куће раштркане, где су само планине и шуме, где нема новина, ни музике, ни говора, ни манифестација, ни ђака, ни жена, ни шума варошких улица, ни хуке жељезничких станица. Ничега нема што је могло да изазове одушевљење, да створи расположење. Ту да сте се нашли негде сами на путу, као електричне струје пролазили би вам кроз душу и срце звуци песама што су одјекивали с десна и с лева, повици и покличи што су се чули од туда из даљине, где су групице млађих и старијих људи, у опанку и гуњу, са шубарама, журиле свака својом стазом, али све ка једном циљу: у место мобилизације. Ко је ту стварао одушевљење2 Ко је наређивао тим људима да, сусретајући вас, дижу шубаре у вис и кличу поздраве са лицем разиграним радошћу» Ко Душа народна, сељачка душа, снага народна. Оно велико вечно србско што живи у 'нашем сељаку.

Било је трупа које су биле у борби већ са мртвима и рањенима за собом, у времену када су дошле прокламације са објавом рата. Ко им је могао прокламације читати, кад су трупе из куршума ишле у куршум, из борбе преко дана у ноћ на предстражу > Њему, сељаку српском, није била по: требна прокламација. Од границе мале, старе Србије, па преко велике, нове Србије, до Битоља, Елбасана и Драча, колико је њива и ливада претрчао, уз колико се брегова успео, слабо обучен, гладан, са товарем на себи, а са куршумом према себи! Колико шанчева је узео, колико битака издржао, а да му није ни један распаљиви говор држан, ни једно лупање старешина у прса пред њим изведено 2 Њему, српском сељаку, нису биле потребне прокламације, ни говори, ни параде. Он је ишао напред, неуморно, погрбљен под својим теретом као "што погрбљен иде над својим плугом и јуче, данас и сутрг