Srpski književni glasnik

ЕСТЕТИЧНА ПИСМА из РИМА. 927

дан који прође однесе собом по један уштипак нашега бића. Могло би се према томе казати да смрт и није конац живљења, него конац умирања.

Али ако је смрт наша неминовна дужносш, живот је, с друге стране, наше неоспорно Драво. Па кад је то тако кад је свака људска работа, најкрупнија као и најситнија, завјетована неизбјежној пропасти — зашто човјек не би настојао да живи што потпуније, што интензивније, множећи непрестано своје утиске, па ма због тога морао понеки пут и страдатиг Живот не сачињавају минули часови, него гајени осјећаји. Осјећаши значи живјеши. Ја не завидим, према томе, људима који се хвале што су неосјетљиви, што им је срце увитс у кожи од добоша. Ако ријеч срећа у опће нешто значи, онда су само они људи срећни који страдају ради својих осјећаја, својих сензација. који живо осјећају утиске с поља и у њима уживају, као што неки гурмани уживају у јелу и пићу. Јер човјек треба да анализује сваку своју емоцију, било тужну или радосну, те да јој се преда до краја, хоће рећи,

"до најакутнијег блаженства или до најљућег бола.

Рагшту... с'е5: шп реш тоитг! Па нека је и тако. Кад се већ мора поступно мријети, а ми умиримо помало свуда; умиримо и овдје, у овим великим средиштима живота, за којима смо тако дуго чезнули у маловарошкој чами и само-

"тињи; умиримо посматрајући ремек-дјела умјетности и при:

роде, уживајући у љепоти, пјанећи се оним истим бојама, цртама и звуцима којима су толики други људи, прије нас, "своју идеалну жеђу гасили! Свијет је голема, увијек растворена књига, коју треба чешће прелиставати. Ко се ријетко "са свога огњишта миче, тај из те књиге није прочитао него

"тек гдјекоју страницу.

Разумијете ли ви сада, госпођо драга, зашто је путовање, зашто је напрасито прекидање свакидашњих обичаја и душевних навика једна неминовна потреба Разумијете ли ви, сада, зашто сам ја поново морао доћи овамо, у ову ча-

__робву Италију, у овај судбоносни Рим, који сам обилазио "већ толико путаг Моје немирно, у неку руку захукано по-

јимање живота, - мој скиталачки инстинкт и она пуста, вама

__ добро позната чежња, која ме гони да се упознајем са чи_ тавим животом (у времену и у простору) и да сам непрестано

Мо дотицају са читавом љепотом и читавом историјом свијета,