Srpski književni glasnik

от пао КЕ. А,

(ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 79

„скандализује. Г. Винавер, који је био и остао епјапш ргесосе, осећа своју младу снагу, пропиње се и бацака се. Он воли да жонглира са идејама и да прави стилске бравуре. Ма колико да он презире ћифшу и бакалина, очевидно је да полаже на његово профаво мишљење, и очевидно му је драго да га задиви. То је једна врло романтичарска, са свим Уштт ипа Пуапо-црта овога хипер-модерниста.

Врло је тешко озбиљно писати о књигама Г. Винавера, јер није ни мало сигурно да он сам озбиљно узима своју ли"тературу, или чак и литературу у опште. Све то прилично мирише на мистификацију, и бојазан је да иза Г. Винавера математичара по струци не стоји лакрдијашка силуета Трајка Ћирића, како се Г. Винавер назива у својим неумереним и не увек укусним шалама по политичким листовима. И Трајко Ћирић дискредитује Г. Станислава Винавера... Писац који сам себе не узима озбиљно не може тргжити да га други узму озбељно. _ |

Г. Винавер је добра глава, али млада глава која се још пуши. Његова интелектуална снага и стилистичка виртуозност ја ван сваке сумње, али његов књижевни таленат има још да се докаже. Врење и превирање могло би се већ свршити. Г. Винавер улази у озбиљне године и треба да нађе своју духовну равнотежу, као и храброст да буде прости природан.

ЈЕ: Ја а 1 о КЊИЖЕВНОСТ. „Комшије“ — Најновија збирка мостарских приповедака

„Комшије“ била је примљена за редовна издања Српске Књижевне Задруге, али ју је писац, услед једног неспоразума, тргао и објављивао редом у „Босанској Вили“. Одатле су те приповетке оштампане у засебну књигу, под именом „Комшије“. (Сарајево, 1912; 89, стр. 256; добија се код Т. Дудића, књижара, у Мостару). „Комшије“ имају све лепе особине ранијих Г. ћоровићевих радова, и заслужују сву пажњу и симпатије српске читалачке публике. — Од Г. Ћоровића ће