Srpski književni glasnik

у У : 2

78 Српски Књижевни Гласник. _

Станислав Винавер: Приче КОЈЕ СУ ИЗГУБИЛЕ РАВНОТЕЖУ, Београд, Издање С. Б. ЦвијанОвиЋа. 1913

Када је 1911 Г. Станислав Винавер штампао своју прву књигу, у овом часопису (књ. 27, стр. 554) изишла је ова. белешка: „Још врло млад Г. Станислав Винавер привлачи пажњу на се. Пожуривши се мало, он је публиковао своју „књигу стихова“ „Мјећа.“ Први утисак је да овај млади литератор има много литературе, и да код овога модерниста има стварног осећања и смисла за модернизам. Он је много читао и са љубављу улазио у уметности, и од свега тога му је много остало. У погледу опште, књижевне и уметничке културе, он стоји знатно над просечним песницима нашим, Још врло млад. Г. Винавер није имао времена да свари све што је од других примио, и још није нашао свој израз, свој тон, своју ноту. Његова несређена, неједнака и ђудљива књига је врло разнобојна, разнострана, разношона, ако се тако може рећи. То је врло занимљива мешавина доброг и рђавог, јаког и слабог, зрелог и зеленог, Ту има интимних болова поред новинарских шегачења; високих мисли поред обесних детињарија. Ту се наизменично ређају стране са прилично оригиналности, снаге и покрета, са странама где се осећа имитација, где се усиљује да се песма истера до краја, и где се пише да би се писало. Поред сасвим лепих стихова и нових и ретких сликова, има слабих строфа са сликовима за невољу, натезања са речима и вер- 4 сификаторских вежбања. Поред великих слобода у метрици,“ | често успелих, има и старинске метрике, и то баш оних песника којима се Г. Винавер најслађе смеје. Но свуда види се један млад и оригиналан таленат који превире и који тражи свој израз и свој пут.“

«

Оно што се рекло за поезију Г. Винавер могло би се 3 поновити и за његову прсзу, коју је сада покупио у једну 4 књигу. И као што то обично бива: песникова мане виде се боље када пише у прози. И ова занимљива и живахна књига даје исти утисак духовне живости, начитаности, писмености, оштроумља, лакоће писања, стилске окретности, али још јаче се осећа неповезаност и несређеност у идејама, грчевито уси: љавање, циљање на ефекте, жеља да се читалац задиви или

| 3 4