Srpski književni glasnik

904 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

ђени тргови и паркови. просто и укусно опремљени домови, највише ће васпитати наш укус и уметничко осећање. Доклегод не будемо имали у својој средини најбоље уметнике, док се не будемо њиховим радом упознали код куће, док не будемо могли да васпитамо свој укус на домаћој архитектури, сликарству и вајарству, неће се моћи говорити о нашој уметничкој култури.

»%

Пре кратког времена основан је, иницијативом неколицине уметника и научника, Одбор за Организацију Умешничкиг Послова Србије и Југословенсшва. Његов задатак је подизање и унапређење југословенске уметничке културе са центром у Београду. Како је за такву организацију потребно сложно деловање свих способних српских и југословенских уметника, Одбор је изабрао за чланове уметнике из свих главних група без разлике. Одбору је покровитељ Њ. Краљ. Височанство Престолонаследник Александар, а почасни председници Г.Г. Богдан Подовић, Андра Стефановић, Јован Цвијић, Иван Мештровић и Јосиф Плечник.

Рад и циљ Одбора карактерисани су речима његова програма: „После историјског дела Српске Војске, убеђени смо да мора следовати национално ојачање и препорођај Југословенства, изнад свега у култури, а посебно у уметности. Историјски разлог Србије и Југосдовенства мора бити надмоћ његове културе на Балкану“. Затим образложени: „Србохрвати са Словенцима мораће да произведу истоветну само. никлу југословенску културу, која ће у највећем и завршном _ свом моменту морати да надвлада и обујми и полусловенску културу Бугара. Уметност Југословенства, као једна од највиших манифестација културе Србохрвата и Словенаца са Бугарима, мораће да буде хармонија и организованост најбољих духовних блага свих југословенских племена, саздавања нове и велике цивилизације Словенства на Балкану. После јунаштва и победа Српске Војске, југословенском културом национализму остаје рад достојан првобитне Србијине државне и народне снаге. Једино ће висока уметност, и ве: лика култура у опште, оспособити Југословенство за културно владање Балканом и оживотворавање Словенске Мисли на Балкану“.