Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 913

„имати мање успеха, или много мање успеха, од одличног глумца-певача. Јер сва сугестија којом се уметник служи више је у мимском делу његове уметности него у вокално-техничкоме. Певач у оба правца способан ствара уметнички стил, прво стил у опште, па затим стил у свима његовим ниансама. Његов широк интелект обухвата сав појам уметности и убедљиво га другом говори. Доб.р уметник мора да буде општи стилист. И чињеница да се данас може говорити о разним певачко-драмским школама, дакле о разним певачима стилистама, не мења ништо у горњој поставци. Јер то је дошло са многобројношћу дела у музичко-драмској литератури. Она је у развитку своме, у свима својим подврстама, достигла стилску изразитост која тражи специалисане певаче-глумце. Уметник, способан да дубоко зарони у своју уметност, умеће да нађе у тој разноврсности онај стил који му је најближи и развиће га, не на уштрб других, него на корист опште уметности. И ако он остане специалист који не тражи интерпретације и других стилова, то не значи да он за то нема и не мора да има способности, него да је литерарна многобројност довољна да задовољи његове личне и стилистичке и чисто "уметни 'ке прохтеве. Осим тога немогуће је наћи и времена које би се целокупној музичко-драмској литерарној продук: цији могло посветити. И због тога немогуће је савладати је и имати је сву у своме репертоару. Тако су се данас одвојиле певачке школе: вагнеровог, штраусовог, импресионистичког, национално-музички-драматичног, конверзационог, као и европског и екзотичног веристичког стила. Певачи тих школа ако су прави уметници и не теже другоме жанру, другом стилу. За то се данас код великих певача не може говорити о свестраности ни, са обзиром на њу, о разноврсности репер. тоара. Што у осталом није ни пстребно. Свестране уметнике певаче имају само провинциалне бине; и тај не ласкави епитет дају им директори из чисто трговачких разлога. А њихова просечна уметничка способност, на њихову срећу, смета им да у томе признању виде не част него деградацију. Такви „уметници“ не могу једног дана бити добри у улози Сигфрида да сутра исто тако задовоље као креатори Бајаца или Мааврика. Они не могу данас добро интерпретирати каварадосијеву _ улогу да сутра даду израза Тристану. Певач који мисли да

је добар и Шкарпија и Хаген и Граф Луна и Орест није 58

[] ' 4