Srpski književni glasnik

Српски Књижевни Гласник.

да развију и усаврше своје школе за елементарно цртање. На !

је Енглеска, у мало година, тако напредовала, да војим уметничким обртом престигла све своје копнене су-

с о о

парнике, за којима раније заостајаше. Отуда осетише велику корист не само економске прилике у земљи, него и национални укус у опће. Уметничка литература поче да се јаче негује;

ликарство и архитектура добише такође новог импулса и живљег маха. Али што овде треба нарочито истакнути, то је прилика да је сва та акција поведена и сав тај успјех постигнут иницијативом и трошком државне власти. Управни кру-

гови уверише се, са статистиком у руци, како ширење уметничке културе иде у прилог народној индустрији и у велике придоноси јачању националне самосвести. Они увидеше да је неговање уметности држави двосгруко корисно, јер је оно с једне стране скопчано са домаћом индустријом, а с друге стране стоји у тесној вези с народном литературом. И, доиста, кад се проблем уочи с те стране, човеку се и нехотице намеће питање: је ли за јавну наставу и за националну културу једнога народа ишта тако важно, као што је за њега несумњиво важно неговање лепих вештина у вези са нардном индустријом“

|

Међутим на ово питање дао нам је прикладна и исцрпна дговора „Одбор за организацију уметничких послова у Србији и Југословенству“, који је пре кратког времена образован у Београду инициативом неколицине уметника и људи од пера. Опширном и лепо образложеном програму тога одбора ми не бисмо имали што да приговоримо, до ли можда једино го, што је тај програм и сувише простран, обухватијући у својим комбинацијама уметност целог Јужног Словенства. Ми

“о, разуме се, далеко од тога да бисмо бежали од југослоултурне заједнице, Али је досадашње искуство пока' у просветном раду теорија и пракса не иду увек једним

! можда у предузећима као што је ово ррем у почетку гребало ограничити аспирације на ужуи ! српско-хрватско-словенску. Како данас ико пределних организација и без једног ентра какав би, скупивши у својој средини с наше уметнике, могао да постане Београд, мислимо концентрисања свих уметничких снага