Srpski književni glasnik

Г осподар Градова. з 11:

__CcBeTa, HHH Ce OeXy HOByKJM y CBOje craponmpeBHe Kyhe ca KpoO___BOBHMA покривеним црепом од камена. Сео сам на стари камени о мост и посматрао Релис, који ми је изгледао да је једини · путник из далека у овом селу у коме се друмови свршавају,

и који је одлазио даље. Па ипак, Релис долази из вечности Еос песмом и задржава се врло кратко време у селу где“ се друмови свршавају, и опет иде у вечност; јамачно то исто чини све што је у Релисфорду. Нагнувши се преко моста,. питао сам се на каквом ће месту Релис прво наћи море: да JM неће можда, вијући се лењо кроз какве ливаде на крају свог дугог путовања, наједанпут сагледати га и стрмоглавити се са неке камените литице да му што пре донесе поруку брегова 2 Или ће, може бити, ширећи се тромо у какво огромно ушће са плимом и осеком, повлачити своју водену пустињу у море, и снага реке сусрести се са снагом морских таласа. као два краља одевена у блистава плетива својих металних. = кошуља, који се сусрећу на по пута између два ратна табора, а мали Релис постати жуђено пристаниште уморним бродовима с пучине, и отпловиште људима жудним преко морских подвига 2 Мало даље од моста стајала је стара воденица са пору—

— шеним кровом, а један јаз одведене Релисове воде јурио је кроз њену шупљину и дизао грају као какав дечак који се“ сам игра у ходнику пусте куће која одјекује. Воденичног кола није више било, али још беху ту велике пречаге и точкови и паоци, растурене кости неке изумрле радиности. Ја не знам _ каква је радиност некада била господар те куће, не знам колико је старих радника у жалости за њом; знам само ко је данас господар у свима овим празним дворанама. Јер одмах, чим —_ уђох, опазих цео један зид покривен прекрасном црном застирком“ којој нема цене јер се не да подражавати, и јер је превише нежна. да иде из руку у руке међу трговцима. Загледао сам. "чудесну сложност њеног неизмерног ткива, мој је прст дубоко _ утонуо у њу и није осетио додира; била је тако црна и тако | брижљико и ситно изаткана, мрачно покривајући цели зид, као да је рађена у спомен смрти свих оних који су икада овде живели, — у ствари, то је она и била. Погледао сам. кроз једну шупљину у зиду у унутрашњост друге једне дворане...

=: у којој се један широки ремен за пренос снаге пружао међу у ногим точковима, излизан и истрошен; и ту је ова неоцењива. ои недостижна тканина не само покривала све зидове, већ је