Srpski književni glasnik

E

46 Српски Књижевни Гласник. Ен

ници Италији, и ако су, нарочито Велика Британија, дејствовале

· претераних захтева. Вилзон се показао присталица нашега

јавно мнење, свога колебљивога шефа Орланда, неке здраво ·

Сарогено. Отада, прима незваничне разговоре, који, на крају крајева, нису ни до чега довели. Крајем октобра 1918 године, кад се Аустроугарска распадала, стварно је започета парница између нашега народа и Италије.

На Конференцији Мира барон 5ошпо је тражио, уз интегралну прогнозу Лондонскога Уговора још и Реку са другим претераним захтевима. Наша држава је тражила просту примену начела народнога самоопредељења за одређивање будуће границе. Она је рачунала да уђу у састав наш све оне територије од старе Аустроугарске, на којима у непрекидним 'ма-. сама живе Срби, Хрвати и Словенци. Pana правилне примене тога начела нудила је плебисцит, међународну арбитражу, пресуду Председника Сједињених Држава Америке, Вилзона. За Арбанију тражила је да се рестаурира без икаквих ограничења. У погледу грчких острва у Архипелагу наше је становиште било да она чине саставни део грчкога Архипелага.

Велика Британија и Француска, везане Лондонским Jroвором, биле су готове да испуне своје обавезе према савез-

пријатељски, да, у интересу општем, напусти неке од својих _

становишта, које се заснивало на једној од његових 14 тачака. Барон 5ошпо, по матери Шкот а по оцу Јеврејин из Мисира, није хтео да попусти. Он је, шта више, завео све талијанско

мислеће талијанске државнике, па за једно време, и део фран- цуске штампе, да буду са њим. Председник Вилсон је после своје посете у Италији, остао исто тако непопустљив у својим ~

погледима на ствар. Барон 5ошпо се морао повући, и ако је = „добио у Талијанском Парламенту значајан вотум поверења.

Промена владе у Италији донела је више промене у тактици. него у захтевима. Одступања од Лондонскога Уговора, под притиском околности, довела су и нас да учинимо извесне жртве на западу; исто онако као што су учињене друге на северу према Аустријанцима и према Маџарима и на истоку ји према Румунима. Мислило се да је нађен компромис између талијанскога и нашега становишта у стварању једне аутономне државице (ВиНег 5таје), у ке си ушла Река, без предграђа