Srpski književni glasnik

СИ

ча— Река а западна. страна Дивача Пломински Залив на точној обали Истре. Али и од тога се одустало; тражена "су друга решења.

1. Поред свих разговора, и посредних и непосредних, и при| јатељских интервенција, до данас се није нашло решење. "Талијански Песник д'Анунцијо, уз саучесништво једнога дела официра, војске, и шовиниста његова кова, упао је у Реку и у њој,“ као гусарски краљ засео, те на тај начин цео спор ош више замрсио. Уз садејство Велике Британије и Француске, "које нису могле измирити наше интересе, одвојивши се чак пи од Сев. Америчких Држава у томе питању, влада италијанска и наша споразумеле су се да, путем непосредних преговарања Тизмеђу себе, потраже решење. Тежиште се спора свело на · питање о томе шта ће бити с Реком, коју Талијани траже · неодступно за себе.

за По Лондонскоме Уговору Италија је требала да има за ; | границу линију која би ишла од Трбижа (Тагуј5) у Крањској "преко Триглава на Црни Врх, па остављајући живине руднике – Идрија Италији, право на Снежник (5сћпееђего); са Снежника готово правом линијом на море између Волоске и Ријеке. Од те тачке на мору граница би вијугала тако да би острва "Чрес, Лошињ, Паг, Далмација (аустријска административна " граница Далмације) и остала, готово сва, острва ушла у састав 1 талије. Цела та територија, коју је Италија изнудила од _ савезника, представља око 20.000 кв. км., на којој живи око 700.000 које Словенаца, које Хрвата и Срба.

| Разлози, које је Италијанска влада давала пре закључења "овога Уговора, за ове своје захтеве били су у главноме стра7 гегијски, и с очигледном идејом да Аустроугарска не треба и да се неће распасти на националне државе. При закључивању мира у у Версаљу и Сен- "Жермену, Италија је наводила за оправдање

у, етнографију, културу, стастистику, стратегију, политику кономске разлоге. Она је то наводила и ако у Фријулу

a ћ њи у томе односу стоје овако. · Градишка и Горица (Отприлике 3000 KB. RM. 154500 јенаца и 90000 Талијана), које је 1825 године Аустрија